Главна страница
Председник Одељења

Митрополит Волоколамски Иларион


Председник Одељење за спољне црквене послове Московске Патријаршије
од 31. марта 2009. године до данас

Митрополит волоколамски Иларион (Григориј Валеријевич Алфејев ) родио се 24. јула 1966. године у Москви. Од 1973. закључно са 1984. годином похађао је Московску средњу специјалну музичку школу Гњесиних, на одсеку виолине и композиције.


1973-1990

Са 15. година постао је појац у храму Воскресења Словушчего на Успењском вражку (Москва). Од 1983. је био ипођакон код Митрополита волоколамског и јурјевског Питрима (Нечајева) и радио је као хонорарни сарадник Издавачког одељења Московске патријаршије.

1984. године, по завршетку школе уписао се на Композиторски факултет Московског државног конзерваторијума. Од 1984-1986 је служио војску. У јануару 1987. је по сопственој жељи напустио студије на Московском конзерваторијуму и постао послушник у Вилењском манастиру Светог Духа. 19. јуна исте године био је пострижен у монаштво, а 21. јуна је у том храму био рукоположен за јерођакона од стране Архиепископа вилењског и литовског Викторина.

o56456_4.jpg

19. августа 1987. године, у Пречистењском катедралном сабору Виљнуса, уз благослов архиепископа Викторина, рукоположен је за јеромонаха од стране Архиепископа уфимског и стерлитамакског Анатолија (Кузњецова). 

Од 1988-1990 служио је као старешина храма у граду Тељшјају, селима Колајњај, Титувенај и Каунатава Виљенске епархије. 1990. је постављен за старешину Благовештенског катедралног сабора града Каунаса. 

1990. је у својству делегата свештенства Виленске и Литовске епархије учествовао у Помесном Сабору Руске православне цркве, који је изабрао Митрополита лењинградског и талинског Алексеја (Ридигера) на Московски Патријаршиски престо.

1989. ванредно је завршио Московску духовну богословију, а 1991. године Московску духовну академију као докторант богословије (рус. кандидат богословия). 1993. године завршио је постдипломске студије на Московској духовној академији.

Од 1991. до 1993. предавао је омилитику, Свето Писмо (Нови Завет), патристику, догматску богословију и грчки језик на Московској духовној академији и богословија. Од 1992. до 1993. предавао је Нови Завет на Православном Свето-Тихоновском богословском институту и патристику на Руском Православном универзитету светог апостола Јована Богослова.

2_232435.jpg

1991-2009

1993. године био је послат на стажирање на Оксфордски универзитет, где је под руководством Епископа диоклијског Калиста (Константинопољска Патријаршија) радио на докторској дисертацији на тему “Преподнобни Симеон Нови Богослов и православно Предање”, усклађујћи студије са служењем у парохијама Сурожске епархије. 

1995. године завршио је Оксфордски универзитет са звањем доктора филозофије.

Од 1995. ради у Одељењу за спољне црквене послове Московске патријаршије, од 1997. закључно са 2002. био је на челу Секретаријата за међухришћанске везе. Од 1995 до 1997. предавао је патристику на Смоленској и Калужској духовној богословија. 1996. водио је курс предавања из догматског богословља у Свето-Германовској православној духовној богословија на Аљасци (САД).

3446545.jpg

Од јануара 1996. године део је клира московског храма великомученице Јекатерине на Вспоље (Подворје Православне цркве у Америци)

Од 1996. до 2004. био је члан Синодске богословске комисије Руске православне цркве. Од 1997. до 1999. држао је курсеве предавања из догматске богословије у Свето-Владимирској богословији у Њујорку (САД) и из мистичког богословља Источне цркве на Богословком факултету Универзитета Кембриџ (Велика Британија) 

1999. године Свето-Сергијевски православни богословски институт у Паризу га је удостојио звањем доктора богословије.

На Васкрс 2000. године у Свето-Тројицком храму у Хорошави (Москва), Митрополит смоленски и калињинградски Кирил га је уздигао до чина игумана.

Одлуком Светог Синода од 27. децембра 2001. године, игуману Илариону (Алфејеву) је после уздизања на чин архимандрита одређено да буде Епископ керченски, викар Сурожске епархије.

7. јануара 2002. године, на празник Рођења Христовог у Смоленском катедралном сабору, Митрополит смоленски и каљининградски му је доделио чин архимандрита.

14. јануара 2002.године у катедралном саборном Храму Христа Спаситеља у Москви, рукоположен је за епископа. Хиротонију је извршио Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Алексеј II, а саслуживало је десет архипастира. 

Одредбом Светог Синода од 17. јула 2002. године назначен је за Епископа подољског, викара Московске епархије, руководиоца Представништва Руске православне цркве у оквиру европских међународних организација. 

7. маја 2003. године одлуком Светог Синода постављен је за Епископа бечког и аустријског са задатком привремене управе над Будимпештанском и Мађарском епархијом и очувања дужности представника Руске православне цркве при европским међународним организацијама у Бриселу.

1. фебруара 2005. године изабран је за приватдоцента (звање на универзитетима нем. говорног подручија) Богословског факултета Фрибурског универзитета (Швајцарска), на катедри за догматско богословље.

24. августа 2005. године додељена му је Макаријевска награда за дело “Света тајна Цркве. Увод у историју и проблематику ономатодоксијских спорова”

09.jpg

2009-2020

31. марта 2009. године одређен је за председника Одсека виших црквених веза Московске патријаршије, за сталног члана Светог Синода са чином “Епископ волколамски, викар Московске патријаршије и целе Русије”

MI_PF.jpg

Тада је такође постављен за ректора Општецрквених постдипломских студија и докторских студија по имену светих равноапостолских Кирила и Методија

По указу Његове Светости Патријарха Кирила, 14. априла 2009. године постављен је за старешину московског храма посвећеном иконе Мајке Божије “Свих жалосних радост” на Великој Ординки.

20. априла 2009.године у Успенском сабору Московског Кремља “због постављања на место , које подразумева константно учешће у раду Светог Синода и за усрдну службу Цркви Божијој, произведен је у чин архиепископа од стране Његове Светости Патријарха Кирила.

28.маја 2009. године ушао је у састав Савета председника Руске Федерације за сарадњу са религиозним удружењима.

06.jpg

Одлуком Светог Синода од 27. маја 2009.године назначен је за председника Комисије за питања старообредних парохија и за сарадњу са старообредништвом при Одељењу за спољне црквене послове.

Од 27. јула 2009. године улази у састав Међусаборног присуства Руске православне цркве и његовог Президијума. У различитим годинама био је председник, заменик председника или члан низа комисија Међусаборног присуства за питања односа према ономатодоксији и према другим религијама, за питања противљења и одољевања црквеним расколима, за питања богословља, богослужења и црквене уметности. Тренутно је на дужности председника Комисије за богословље и богословско образовање.

8c4fec158e12752d30f3a51ff1f28a2f.jpg

2010. године уврштен је међу чланове Попечитељског савета Фонда “Руски мир”.

1. фебруара 2010. године Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије, Кирил, произвео га је у чин митрополита. 

Од 2010. године члан је Патријаршијског савета за културу.

Од 22. марта 2011.године члан је Високог црквеног савета Руске Православне цркве. 

На заседању Светог Синода, одржаног 5. и 6. октобра 2011. године, постављен је за председника Синодске библијско - богословске комисије.

Бари май 2017.jpg

Исте године постао је председник Редакцијског колегијума часописа “ Богословска дела ” и председник Редакцијског савета “ Часописа Московске патријаршије ”. 

Те године изабран је за професора Фирсбурског универзитета (Швајцарска).

25. децембра 2012. године одлуком Синода постављен је за председника Међуресорне координационе групе за предавање теологије на универзитетима.

Председник је Комисије Московске патријаршије за регулисање студентских размена , основане одлуком Његове Светости Патријарха Кирила 2012. године.

На заседању од 25. и 26. децембра 2013. године, Синод је, у оквиру Библијско - богословске комисије, основао Координациони центар за развој богословске науке у Руској православној цркви. Радом центра руководи Митрополит волколамски Иларион.

Од 24. децембра 2015. године такође је представник Руске православне цркве у Међурелигиозном савету Русије.

181118.jpg
Сусрет поглавара и високих представника религиозних заједница Сирије и Русије

Управља обједињеним дисертационим саветом за заштиту нижих и виших докторских дисертација (рус. кандидат наук, доктор наук) из области теологије (26.00.01), који је основан 30. маја 2016. године у оквиру система Министарства образовања и науке Руске Федерације.

Од фебруара 2018. године, председник је Научно-теолошке образовне асоцијације (НОТА), која уједињује главне универзитете Русије, на којима се одвија припрема по државним акредитованим програмима из теологије.



Степени образовања и звања

DSC_5476.jpg

  • Доктор филозофије Оксфордског универзитета ( Велика Британија, 1995. година )
  • Доктор богословије Свето-Сергијевског православног богословског института у Паризу ( Француска, 1999. година )
  • Професор Московске духовне академије
  • Професор Богословског факултета Фирбурског универзитета ( Швајцарска, 2011. година 
  • Професор, шеф катедре за теологију Националног истраживачког атомског института “МИФИ” (2012. година )
  • Почасни доктор Санктпетербуршке духовне академије (2011. година 
  • Почасни доктор богословља Минске духовне академије (2012. година )
  • Почасни доктор богословља Свето-Владимирске духовне богословије у Њујорку (САД, 2014. година )
  • Почасни доктор Руског државног друштвеног универзитета (2010. година )
  • Почасни доктор богословља Богословског факултета Универзитета Каталоније ( Шпанија, 2010. година 
  • Почасни професор Руске хришћанске хуманитарне академије (2010. година )
  • Почасни докотр богословља Богословског факултета Универзитета Лугано ( Швајцарска, 2011. година )
  • Почасни доктор Прешовског универзитета ( Словачка, 2011. година )
  • Почасни доктор богословља Универзитета Виланова (САД, 2012. година )
  • Почасни доктор духовне богословије Nashotah House (САД, 2012. година 
  • Почасни доктор Уралског државног горног универзитета (2012. година )
  • Почасни докотор Уралског државног конзерваторијума М. П. Мускоргски (2012. година )
  • Почасни доктор института за теологију Белоруског државног универзитета (2013. година )
  • Почасни доктор Руског државног хуманитарног универзитета (2014. година )
  • Почасни доктор Великотирновског универзитета светих Ћирила и Методија (2014. година )
  • Почасни доктор Московског државног лингвистичког универзитета (2017. година )
  • Почани доктор богословског факултета Апулије ( Италија, 2017. година )
  • Почасни доктор Московског државног педагошког универзитета (2017. година )
  • Почасни доктор Дипломатске академије Министарства спољних послова Русије (2018. година )
  • Почасни доктор Београдског државног универзитета (2018. година )
  • Почасни доктор Московског државног универзитета М. В. Ломоносов (2018. година )
  • Члан савеза композитора Русије

MRT8291 (1).jpg

Митрополит Иларион је аутор више од хиљаду публикација, укључујући и монографије из Новог Завета, патристике, догматског богословља и црквене историје, а такође и превода дела Црквених Отаца са грчког и сиријског језика.


Међу књигама митрополита Илариона су: „ Светотајство вере. Увод у догматско богословље ” (1996), „ Живот и учење светог Григорија Богослова ” (1998), „ Духовни свет преподобног Исака Сирина “(1998) , „ Преподобни Симеон Нови Богослов и православно Предање “(1998), „ Православно богословље на размеђу епоха ” (1999), „ Света тајна Цркве. Увод у историју и проблематику ономатодоксијских спорова ” (два тома, 2002. година), “У шта верују православни хришћани. Катихизисне беседе ” (2004), „ Православље ” ( два тома, 2008-2009), „Патријарх Кирил. Живот и гледиште на свет ” (2009), „ Исус Христос. Живот и учење ” ( шест томова, 2016-2017), „ Проповеди ” ( три тома, 2016-2018), „Катихизис. Кратки водич кроз православну веру ” (2017), „ Апостол Павле. Биографија ” (2017), „ Апостол Петар. Биографија ” (2018), „ Благодат и закон. Тумачење посланице апостола Павла Римљанима ” (2018), „ Литургија. Историјски и боголовски коментар на Литургију Јована Златоустог и Василија Великог ” (2018), “Јеванђеље по Јовану. Историјски и богословски коментар” (2018), „ Исус Христос. Биографија ” ( из серије “Живот невероватних људи”, 2019), „ Паријарх Кирил. Биографија ” (из серије „ Живот невероватних људи ”, 2019) и друге.


Многе књиге су преведене на стране језике.


Зборник митрополита Илариона


Митрополит волоколамски Иларион састао се са представницима Заједнице Светог Егидија

20.10.2021

Председавајући ОСЦП-а честитао Његовом Блаженству Митрополиту целе Америке и Канаде Тихону имендан

09.10.2021

Митрополит волоколамски Иларион завршио радну посету Ватикану и Италији

08.10.2021

Митрополит Иларион: Наш главни мисионарски задатак је да људима откривамо Христа

08.10.2021

Митрополит волоколамски Иларион говорио је на представљању италијанског издања „Три говора у спомен на Достојевског“ В.С. Соловјова

06.10.2021

Председник ОСЦП-а састао се са папом Фрањом

06.10.2021

Митрополит волоколамски Иларион учествовао у међурелигијском сусрету на тему "Религија и образовање"

06.10.2021

Председник ОСЦП-а сусрео се са амбасадором Русије при Светој Столици

06.10.2021

У Руској Православној Цркви забринути за судбину хришћанских светиња на Косову

04.10.2021

Председавајући ОСЦП-а учествовао на Самиту верских поглавара у Риму посвећеном теми климатских промена

04.10.2021

Одржана презентација кинеског превода књиге Патријарха Кирила „Мисли за сваки дан у години“

01.10.2021

На Свецрквеним постдипломским и докторским студијама отворена Седма међународна патристичка конференција на тему „Свети Амброзије медиолански и његово богословско наслеђе“

30.09.2021

Патријаршијска награда уручена руководиоцу Канцеларије председника Руске Федерације за спољну политику

29.09.2021

Најсветији Патријарх Кирил уручио црквене награде председавајућем ОСЦП-а и његовим заменицима

27.09.2021

Завршен први радни дан Светог Синода Руске Православне Цркве

23.09.2021

У Руској Православној Цркви забринути за судбину хришћанских светиња на Косову

04.10.2021

Митрополит Иларион: Прелазак на латиницу био би културни шок за многе Украјинце

19.09.2021

Митрополит Иларион: Цариградски Патријарх тежи ка посебним привилегијама налик папским

19.09.2021

Митрополит Иларион: Нападом на Украјину Патријарх Вартоломеј је испунио политичко наређење

13.09.2021

Митрополит Иларион: Срамна посета Патријарха Вартоломеја Украјини показала је свету плодове његових дела

06.09.2021

У Руској Православној Цркви забринути за судбину хришћана који су остали у Авганистану

06.09.2021

Митрополит Иларион: данас је хришћанство најпрогоњенија религија на планети

01.08.2021

Митрополит Иларион: Дан Крштења Русије је празник читаве вишемилионске Руске Православне Цркве

31.07.2021

Митрополит Иларион: у низу земаља света хришћани се налазе у трагичној ситуацији

18.07.2021

„Покушај Цариграда да уведе папску власт у Православну Цркву довео је до раскола у светском Православљу“

27.06.2021

Митрополит Иларион: састанак лидера Русије и Америке представља корак ка пресецању гордијевог чвора проблема у односима две земље

20.06.2021

Митрополит Иларион упоредио законе о родном идентитету са бајком о голом краљу

13.06.2021

Митрополит Иларион: Русија и САД су одговорне за очување мира у читавом свету

06.06.2021

Митрополит Иларион говорио о документима која ће бити поднета Архијерејском Сабору на разматрање

05.06.2021

Митрополит Иларион: Сваки човек који се родио мора по закону да има право на живот

30.05.2021

Повратна информација

Обележена поља * обавезна су за попуњавање

Послати поруку
Рус Укр Eng Deu Ελλ Fra Ita Бълг ქარ Срп Rom عرب