Поглавар Руске Православне Цркве присуствовао Васкршњем пријему у руском Министарству спољних послова

Сектор за информисање ОСЦП-а, 22. април 2026. Дана 22. априла у Великој резиденцији руског Министарства спољних послова у Москви одржан је свечани пријем поводом Васкрсења Христовог. У догађају су учествовали верске вође, шефови страних дипломатских мисија, руске и стране дипломате, као и представници председничке администрације Русије, Владе Руске Федерације, Савета федерације Федералне скупштине Руске Федерације, Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације и јавних организација.

Свечаном састанку присуствовао је Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил. Поглавара Руске Православне Цркве дочекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

У име Руске Православне Цркве на догађају су такође били митрополит волоколамски Антоније, председник Одељења за спољне црквене односе; митрополит крутицки и коломенски Павел, шеф Канцеларије Московске патријаршије за епархије блиског иностранства; епископ раменски Алексије, лични секретар Патријарха московског и целе Русије; Протојереј Николај Балашов, саветник Патријарха московског и целе Русије; протојереј Игор Вижанов и протојереј Игор Јакимчук, заменици председника Одељења за спољне црквене односе; игуман Теофан (Лукјанов), руководилац ОСЦП-а за сектор протокола; протојереј Сергеј Звонарјов, секретар ОСЦП-а за послове у иностранству; јереј Илија Кашицин, секретар ОСЦП-а за међуверске односе; јереј Иилија Косих, руководилац Сектора за комуникације ОСЦП-а; А. В. Шчипков, први заменик председника Синодалног одељења за односе Цркве са друштвом и медијима; свештенство и особље Одељења за спољне црквене односе.

Васкршњем пријему присуствовали су представници Помесних Православних Цркава при Московском Патријаршијском трону: митрополит филипопољски Нифон, представник Патријарха Велике Антиохије и свег Истока при Патријарху московском и целе Русије, и архимандрит Серафим (Шемјатовски), представник Православне цркве Чешких земаља и Словачке при Патријарху московском и целе Русије.

Пријему је присуствовао и надбискуп Ђовани Д'Анијело, апостолски нунције у Руској Федерацији, представник Римокатоличке Цркве.

Међу гостима су били представници Древних Источних Цркава: надбискуп Језрас Нерсисјан, администратор Руске и Новонахчиванске епархије Јерменске Апостолске Цркве; хорепископ Самано Одишо (Асирска Црква Истока); јеромонах Дауд ел-Антони (Коптска Црква).

На свечаном састанку Московски синодални хор извео је свечане васкршње химне.

Обраћајући се окупљенима, С. В. Лавров је честитао присутнима светло Васкрсење Христово. „Празник светлог Васкрсења Христовог симболизује веру у тријумф добра и милосрђа, подсећа нас на важност узајамне помоћи и љубави према ближњем, и учи нас да бранимо истину и боримо се за правду“, рекао је министар спољних послова.

Русија је вековима служила као дом представницима различитих вера и култура, нагласио је министар спољних послова. „Међуетничка и међурелигијска хармонија били су и остају кључни елементи унутрашње политичке стабилности и наше снаге на међународној сцени. Руска Православна Црква несумњиво игра важну „цементирајућу“ улогу у одржавању националног јединства. У сваком тренутку она и њена паства делиле су судбину земље, служила је као морални компас милионима верника, инспирисала људе на духовна достигнућа и помагала им да издрже током година тешких искушења“, рекао је С. В. Лавров.

У свом говору шеф Министарства спољних послова похвалио је сарадњу између Министарства и Цркве у јачању моралних основа међународних односа, неговању поверења и узајамног поштовања међу народима и пружању духовне подршке сународницима у иностранству.

„Ове године се навршава 80 година од оснивања Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије — једне од кључних синодских институција која ефикасно обавља функцију црквене дипломатије. Тесно сарађујемо са овом структуром. Тешко је оценити допринос Одељења јачању јединства православних верника, развоју међуверског дијалога и проширењу хуманитарне сарадње“, истакао је руски министар спољних послова.

Према његовим речима, конструктиван црквено-дипломатски рад се спроводи у многим деловима света: основани су Патријаршијски Егзархати Африке и Југоисточне Азије, а број парохија у иностранству расте. Са своје стране руско Министарство спољних послова настоји да пружи сваку помоћ црквеним залагањима преко својих мисија у иностранству. „Уверени смо да ће даље јачање ове сарадње помоћи даљем јачању ауторитета Русије у свету, одржавању поверења, међусобног разумевања и добросуседских односа међу народима“, нагласио је шеф Министарства спољних послова.

Затим је уследило обраћање Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила.

У свом обраћању Поглавар Руске Православне Цркве дотакао се теме међуправославних односа. „Придајемо велики значај развоју братских веза са Помесним Православним Црквама. Већина Цркава остаје посвећена одржавању добрих односа са Московском Патријаршијом“, нагласио је Његова Светост. О томе посебно сведоче посете Москви прошле године делегација из неколико Помесних Православних Цркава.

Међутим, данас међуправославни односи полажу тест из верности еклисиолошким принципима и канонском поретку Цркве, сведочио је Његова Светост Патријарх Кирил. Тако се, нажалост, наставља са спољним наметањем доктрине о посебним овлашћењима цариградског Патријарха, која је страна Православљу. Ова доктрина је постала идеолошка основа за брутално упадање Фанара у црквени живот Украјине и, као резултат тога, довела је до дуготрајне кризе у међуправославним односима.

„Користећи ову прилику да говорим у присуству домаћих и страних дипломата и представника хришћанских заједница, желео бих још једном да скренем посебну пажњу на дискриминацију Украјинске Православне Цркве. Државни притисак на Цркву од стране украјинских власти попримио је карактер отвореног верског прогона“, изјавио је Његова Светост.

У балтичким земљама и Молдавији се такође интензивира државни притисак на структуре Московске Патријаршије, у које спада и усвајање дискриминаторног законодавства. На пример, само постојање Естонске Православне Хришћанске Цркве данас се налази под претњом. Међутим, упркос невиђеном притиску, Естонска Православна Црква, као и Православна Црква Молдавије, и њихова стада остају верна канонском црквеном поретку.

Руска Православна Црква наставља дијалог са Римокатоличком Црквом о заштити традиционалних вредности и питањима људских права и верских слобода у Украјини, додао је Његова Светост. Сарадња са Древним Источним Црквама – Коптском, Јерменском Апостолском, Маланкарском, Етиопском, Еритрејском Црквом и Асирском Црквом Истока – одликује се поверењем и стратешким значајем, како на билатералном, тако и на међународном нивоу.

Руска Православна Црква наставља да развија дијалог са лидерима нехришћанских религија и међуверским међународним организацијама. Руководство и представници Московске Патријаршије редовно учествују у међуверским догађајима у постсовјетским земљама и шире. Велике организације попут Алијансе цивилизација УН и Светске конференције религија за мир показују интересовање за развој контаката са Руском Православном Црквом и, уопштено, дијалога између традиционалних религија и међународних структура.

„Ова област не губи на значају, напротив, постаје све важнија с обзиром на ново ескалирање сукоба на Блиском истоку. Посебно забрињава ситуација у Сирији, где су православни верници изложени насиљу и притиску радикалних елемената. Брутални напади на хришћане се настављају у Нигерији, где су верници из Афричког егзархата Руске Православне Цркве недавно постали жртве терориста“, изјавио је Патријарх Кирил.

У свом обраћању Његова Светост је истакао позитивну сарадњу Цркве са руским Министарством спољних послова, које је отворено за заједничке иницијативе, укључујући и област бриге о сународницима у иностранству. Њихову духовну бригу пружају бројне стране институције Московске Патријаршије, које се налазе у 105 земаља света, у којима је активно 1.502 парохије и 2.039 свештеника и црквенослужитеља. У многим земљама амбасаде Русије нуде своје просторије за богослужења и олакшавају организацију заједничке молитве на другим локацијама у земљи.

„Без обзира на то кроз каква историјска раздобља Црква пролази, без обзира на искушења која подноси, она остаје верна свом позиву – да утврђује веру у Бога у душама људи, распламсава добру наду и делатну љубав. То називамо путем ка спасењу душе, обасјане светлошћу Христовог Васкрсења. Желим нам свима васкршњу радост, благостање и успеха у нашим службама, свакоме у својој“, рекао је Његова Светост Патријарх Кирил на крају свог обраћања.