У Храму Христа Спаситеља одржан пријем поводом Дана словенске писмености и културе и имендана Његове Светости Патријарха Кирила
Сектор за информисање ОСЦП-а, 24.05.2026. Дана 24. маја у саборном храму Христа Спаситеља у Москви, по завршетку Божанствене литургије, одржан је пријем поводом Дана словенске писмености и културе и имендан Поглавара Руске Православне Цркве. Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил присуствовао је трпези заједно са учесницима свечаности.
Са поздравним говорима на пријему наступили су: митрополит Јувеналиј (Појарков); митрополит санктпетербуршки и ладошки Варсануфије; Патријаршијски егзарх све Белорусије митрополит мински и заславски Венијамин; заменик председника Државне Думе Федералне скупштине РФ А. Ј. Кузњецова; опуномоћени представник Председника РФ у Централном федералном округу И. О. Шчегољев; председник Либерално-демократске партије Русије и председник Комитета Државне Думе за међународне послове Л. Е. Слуцки; председник Московске градске Думе А. В. Шапошников.
У име представника Помесних Православних Цркава при Московској Патријаршији, Његову Светост Патријарха Кирила поздравио је представник Патријарха Антиохијског и целог Истока митрополит филипопољски Нифон:
„Ваша Светости, ми, представници Помесних Православних Цркава при Вашем светом Престолу, искрено Вам честитамо дан Вашег небеског заштитника и делимо са Вашим народом свечаност сећања на велике светитеље Цркве – светог равноапостолног Ћирила и Методија, који су скромно стајали у коренима духовног богатства словенских народа, смерно испуњавајући своју послушност, и захваљујући којима је руска култура постала део хришћанске цивилизације.
Ми, који живимо и служимо под Вашим омофором, кроз Ваше име, Ваше служење, богословске и филозофске мисли које неустрашиво изражавате на разним црквеним и друштвеним скуповима, Ваш чврст став у извршавању црквених канона, кроз све то смо све снажније почели да осећамо духовну везу, ванвременско јединство са великим учитељима Цркве чију успомену данас славимо.
Ваша Светости, нек Вам Господ молитвама светитеља Ћирила и Методија дарује здравље на славу Свете Руске Цркве и свег Православља!“
На крају се Његова Светост Патријарх Кирил захвалио присутнима на топлим речима и честиткама.
По завршетку трпезе у Сали Вишег Црквеног Савета Његовој Светости су архијереји и свештенство Москве честитали имендан.
У име свештенства, монаха и мирјана Московске епархије Патријарху Кирилу је честитао имендан управник послова Московске Патријаршије, митрополит васкресенски Григорије, који му је уручио икону Спаситеља.
Године 2016. по благослову Његове Светости Патријарха Кирила обичај московских парохија да поглавару Цркве у празничне дане поклањају цвеће замењен је наменским прикупљањем средстава за добротворне сврхе. Митрополит Григорије је саопштио да су овог пута средства достављена Централној клиничкој болници светитеља Алексија, митрополита московског, за набавку медицинске опреме.
Његова Светост је рекао:
„Срдачно Вам захваљујем, владико, митрополите, вама, драге владике, оци, мати игуманије, браћо и сестре на лепим речима, а пре свега на труду!
Много је учињено последњих година у Москви и Московској митрополији, и о томе не треба ћутати, јер све то може бити поука. Радило се то, можда, у великој мери на иницијативу Патријарха, али радили сте и ви и они који стоје иза вас. То су наша браћа и сестре у манастирима, парохијски старешине и свештеници, омладински руководиоци – сви који данас раде стварајући такав стил односа Цркве са друштвом, народом и државом какав никада није постојао. Чак ни за време цара, да будемо искрени.
Тада је био обер-прокурор, понекад човек неверник. Као кнез А. Н. Голицин, који је говорио једном од сталних чланова Синода: „Да, ја сам обер-прокурор, али рекао сам цару да не могу бити обер-прокурор јер не верујем у Бога, масон сам.“ А цар је рекао: „Иди, снаћи ћеш се.“ „И, ево, сналазим се.“ Можда је зато све после и пропало? Није могло да стоји чврсто ако су се црквено-државни односи тако градили.
Потом су наш народ и наша Црква прошли кроз страшна искушења безбожништва у XX веку. Али, милошћу Божјом, садашњи услови живота наше Цркве, црквено-државни односи су у извесном смислу без преседана. Тога није било у историји. Било је наклоности, али га је било или у контексту доминације власти над Црквом, што се дешавало најчешће, или у тренуцима када се власт није много бринула о добробити Цркве. А Црква, одгојена у условима државног патернализма, била је неспособна да делује самостално. Без сагласности обер-прокурора Светог Синода, који је, као што сам већ рекао, понекад био неверујући човек, није се вршило ниједно постављење на архијерејске катедре.
Потом је била совјетска власт. А неки у тој власти, који су раније били богослови, добро су упамтили стари стил. Чак и када је Стаљин четрдесетих година делимично обновио односе са Руском Православном Црквом, ослањао се на исти тај систем црквено-државних односа, који је постојао пре револуције. И зато је створио Савет за послове Руске Православне Цркве и Савет за верска питања. Председник Савета за верска питања био је фактички исти тај обер-прокурор Светог Синода. Без његовог учешћа ниједно постављење, ни на катедру, ни било где, није могло да се одвија.
Данас је Црква заиста слободна. Нико у власти нема ни могућност, ни снагу, ни вољу да управља Црквом. Али то, још једном наглашавам, ставља на све нас посебну одговорност пред Богом, Црквом, нашим народом и историјом. Зато, даће Бог да се сви трудимо – као што се говорило после рата – и за себе и за оног другог, кога су убили у рату. Морамо се трудити и за себе и за оне наше претходнике који нису могли да се труде онако како ми сада можемо. Нису имали могућности. Не зато што су били лоши људи, већ зато што је нису имали.
Даће Бог да се сви тако трудимо, учвршћујући православну веру у нашем народу, свако на свом месту – архијереји, старешине, свештеници, мати игуманије, сви који данас носе одговорност за учвршћивање Православља на руској земљи.“
Након тога, у Престоној дворани Патријаршијских одаја Његовој Светости су честитали: председник Државне Думе Руске Федерације В. В. Володин; заменик председника Државне Думе Руске Федерације А. Ј. Кузњецова; министар културе РФ О. Б. Љубимова; опуномоћени представник Председника РФ у Северозападном федералном округу И. М. Рудења; руководилац Федералне службе за надзор у области заштите права потрошача и добробити грађана – Главни државни санитарни лекар РФ А. Ј. Попова; опуномоћени представник Председника РФ у Уставном суду Д. Ф. Мезенцев; председник Комитета Државне Думе Федералне скупштине РФ за питања својине, земљишних и имовинских односа С. А. Гаврилов; губернатор Московске области А. Ј. Воробјев; херој Русије, космонаут Ј. О. Серова; председник Московске градске Думе А. В. Шапошников; руководилац Департмана за националну политику и међурегионалне везе града Москве В. И. Сучков; први заменик директора АД „РЖД“ В. В. Михајлов; председник Руске асоцијације произвођача минералних ђубрива А. А. Гурјев; потпредседник Руског савеза хемичара А. Г. Гурјев; в.д. генералног директора ХПП „Софрино“ В. А. Љевин; руководилац Фонда помоћи „Руски крст“ Ј. О. Благов.
Затим је у Сергијевској сали Храма Христа Спаситеља Патријарх московски и целе Русије Кирил примио честитке од архијереја и свештенства, који су учествовали на Литургији.