Нађи Адама у себи

Illustration_1.jpg

Андреј Чупрасов, аутор портала

Тешко је снимити видео секвенцу о Атону која ће задивити искусног гледаоца. Неискусни је, највероватније, никад неће ни погледати. Они које занима историја Свете горе били су тамо више пута. Они који су сопственим ногама уздуж и попреко прошли по планинским и шумским монашким стазицама, чули све легендарне приче из житија светих, са радошћу ће погледати неки филм о Атону. Негде се насмејати, негде препознати позната места, па чак и монашка лица, која су се сијала на служби. Обичан човек са улице тешко да ће ићи тако далеко, јер неће имати времена за серију. Постоји такав стереотип, који творци филма „Адаме, где си?“ очигледно желе да сруше самим филмом и бројним интервјуима. Делимично ће успети у томе. На самом почетку истичем да сам много пута имао прилике да будем на Атону и у манастиру Дохијару где се одвија радња филма. У првим кадровима видимо чувено дрво лимуна на улазу у манастир. Са њега беру плодове пред Васкрс и у јесен. Дебела кора садржи толико есенцијалних уља да су после чишћења лимуна руке прекривене мирисним слојем, а арома сигурно траје много сати. Међутим, забрањено је брати са дрвета, дозвољено је само узимати плод који је опао. Све то брзо вртиш по глави и присећаш се, а мисли те воде ка хладовитој сјеници коју чувају арханђели при уласку у манастир. Све је као и увек, расположен си за пријатно разгледање. А одједном – апсолутна когнитивна дисонанца. Монах окружен псима. Царство паса. И великих, и офуцалих паса луталица, и љупких штенаца. Атон је царство мачака! То сви знају. Да, ту нешто није како треба. Одмах да кажем да ће се мачке и њихово царство појавити у средини филма. А у међувремену – потпуно потресна сцена са хромим осакаћеним псом који не може да се попне на три степенице, покушава из све снаге, док га монах гура. Он му физички пружа прилику да потрчи ка чинији са храном, а својом речју даје нам шансу да се приближимо мудрости атонских стараца, мудрости вековне традиције и вере.

Illustration_2.jpg

Редитељ Александар Запорошченко и отац Александар Плиска, продуцент, добро познају Атон и светску документарну кинематографију. Своју кинематографију позиционирају као свеправославну творевину без граница. Приказивали су филмове у разним крајевима Русије, Украјине, Белорусије, као и на Криму. Као да желе одмах да кажу да се не ради о некаквој држави, теолошким расправама, политичкој ситуацији. Снимају за људске душе главне вредности православног човека – васкрсење, покајање. Једном је Жан-Лик Годар рекао да је филм заиста 24 кадра у секунди. Какву истину траже филмски аутори? Одговор на то питање није праволинијски и налази се у главама, говорима и ставовима главних филмских јунака – монаха манастира Дохијар. Сматра се да Богородица својим покровом штити Атон од невоље и несреће. Када погледаш филм, схватиш да је тај покров саткан од судбина хиљаду монаха, који су се молили на Светој гори током много година. Свака нит представља душу. У фокусу редитељске камере је монах-пчелар, затим рибар, иконописац, пекар, хирург. И ти схваташ да Богородица само посматра, а да сами монаси ткају покров. Личним трудом и молитвом. Но, сваки покров има орнамент, посебан цртеж који му придаје нарочиту сакралну вредност. Црвену нит тог орнамента представља игуман старац Григорије (Зумис). У разговору с њим смештен је главни акценат у погледу смисла читавог филма.

Illustration_3.jpg

Као истински ствараоци документарних филмова, аутори говоре у интервјуима да „нису ништа измислили“. Геронда Григорије није волео када се улепшава монашки живот и састављају црквене приче. Није му се свиђало што су у неким житијима ликови светитеља веома „дотерани“, а људска страна њиховог живота сакривена. Стиче се утисак да они просто ходају небом. То је заиста некада поражавајуће у филму. Игуман је приказан као врло искрена особа. Он плаче за време рукоположења новог монаха (срцепарајућа моћна сцена), говори о рају и о предодређености човека у таквим разумљивим категоријама да сте прво изненађени, а затим постепено схватате да слушате исповест. Како каже отац Александар, после гледања филма су чак и дохијарски монаси упознали игумана из потпуно другог угла.

Illustration_4.jpg

Треба нешто рећи и о уметничкој компоненти филма. Украјинска документарна кинематографија сада доживљава својеврсни процват. Много је младих режисера и одличних афирмисаних мајстора. „Адам“ представља умерену ауторску монтажу, али интерактивну и интелигентну. Редитељ не жели ништа да намеће гледаоцу. Закључке ће донети свако за себе. Главна радња ће се одвијати у гледаочевој глави. Ово је филм о људима који траже себе, филм за људе који траже себе. Већина сцена снимљена је у једном кадру, ма каквом кадру, све представља прави живот са тренутним емоцијама и искуствима. Подсећа на „документарни“ филм Вернера Херцога „Звона из дубине“ о народној вери (путујућих трговаца, Висариона и др.) руских деведесетих. Намерно сам ставио „документарни“ под наводнике, јер је Херцог много пута брисао линију између играних и документарних филмова. У филму постоји кадар у коме ходочасници пузе на коленима по леду језера, покушавајући да разазнају град Китеж у молитвеној екстази. Сцена је потпуно исценирана. Пошто није нашао ниједног ходочасника на месту снимања, платио је скитницама да све покажу онако како је требало. Ето, такав је то „документарац“.

„Адаму“ тога нема. Дирнула ме сцена са тучом монаха. У почетку мислиш да је то нека смешна игра, а затим схватиш да је све реално. Да ли је могуће? „Да, све је могуће. Ако се свако загледа у себе, видеће целокупну духовну проблематику једнако актуелну и у атонском манастиру, и у градском стану“, одговара нам продуцент Александар Плиска. 

Illustration_5.jpg

Али оно што повезује Запорошченков стил са Херцоговим је усмеравање фокуса на пејзаж – полазну тачку. Глаткоћа и звук мора, текстура коре дрвета и камена на калдрмисаној стази уз музику Шопена и Купрена коју свира монах на старом вековном клавиру. Одакле он тамо? Како монах тако дивно свира? Одговоре на сва ова питања можемо тражити само у себи. Можда ћемо се приближити тачним одговорима ако завиримо у кадар са делфином који се примакао манастирском молу.

У филму постоји просветитељска прича, али је неупадљива. Ево шта каже отац Григорије: „Ако узмемо да наш живот представља 100 корака, само 3 или 5 корака су наши, остале чини Господ за нас, али тих 3 или 5 морамо сами да направимо“. Можда ће вас један од корака одвести до покајања? На крају крајева, „Зашто је Бог позвао Адама? Не зато што није знао где је. Позвао га је да се покаје“. Овим се завршава ова прелепа прича.

Illustration_6.jpg

И, ево, шта је још важно. У грчком свету Словене стално сумњиче да желе да преузму „примат“ у православном свету. Навешћу цитат из једне критике филма мени непознатог аутора, који у потпуности одражава осећај, који сам доживео приликом гледања: „Ово је филм о Грку на кога бисмо све хтели да личимо. Ово је грчко православље које љубимо. Ово је филм о Човеку са великим Ч направљеним од стране чланова наше (Руске) цркве као сведочанство тога да ми никада не јуримо примат, већ се залажемо за чистоту вере, ону за коју се некада залагао велики син грчког народа – старац Григорије Зумис“.

Перевела Мила Ђуричић
Аутор чланка
Андреј Чупрасов
Објави:
Најсветији Патријарх Кирил одговорио је на питања учесника Деветог фестивала „Вера и реч“

22.10.2021

Његова Светост Патријарх Кирил поздравио учеснике свечаног скупа поводом 25 година постојања Дома руске дијаспоре „Александар Солжењицин“

18.10.2021

Саопштење Патријарха московског и целе Русије Кирила након трилатералног сусрета духовних лидера Азербејџана, Јерменије и Русије

13.10.2021

Одржан трилатерални сусрет духовних лидера Русије, Азербејџана и Јерменије

13.10.2021

Честитка Његове Светости Патријарха Кирила Митрополиту филипопољском Нифону поводом избора за сталног члана Светог Синода Антиохијске Православне Цркве

12.10.2021

Честитка Његове Светости Патријарха Кирила Александру Шаленбергу поводом ступања на дужност савезног канцелара Аустрије

12.10.2021

Честитка Његове Светости Патријарха Кирила поглавару Духовног сабора муслимана Русије муфтији А. Р. Крганову

10.10.2021

Честитка Његове Светости Патријарха Кирила Предстојатељу Православне Цркве у Америци поводом имендана

09.10.2021

Најсветији Патријарх Кирил уручио црквене награде председавајућем ОСЦП-а и његовим заменицима

27.09.2021

Његова Светост Патријарх Кирил: „Патријарх Вартоломеј је пао у раскол“

27.09.2021

Завршен први радни дан Светог Синода Руске Православне Цркве

23.09.2021

Честитка Најсветијег Патријарха Кирила упућена епископу Мару Аву Ројелу поводом избора за Поглавара Асирске Цркве Истока

10.09.2021

Честитка Најсветијег Патријарха Кирила митрополиту Јоаникију поводом ступања на трон Црногорске катедре

05.09.2021

Најсветији Патријарх Кирил уручио награду специјалном представнику Коптске Патријаршије др А. Миладу

03.09.2021

Честитка Најсветијег Патријарха Кирила упућена А. Карису поводом избора за председника Естоније

02.09.2021

Митрополит волоколамски Антоније и архиепископ мадридски Нестор служили Литургију у сабору Свете Тројице у Паризу

03.07.2022

Председавајући ОСЦП-а допутовао у радну посету Паризу

01.07.2022

Митрополит волоколамски Иларион састао се са представницима Заједнице Светог Егидија

20.10.2021

Председавајући ОСЦП-а честитао Његовом Блаженству Митрополиту целе Америке и Канаде Тихону имендан

09.10.2021

Митрополит волоколамски Иларион завршио радну посету Ватикану и Италији

08.10.2021

Митрополит Иларион: Наш главни мисионарски задатак је да људима откривамо Христа

08.10.2021

Митрополит волоколамски Иларион говорио је на представљању италијанског издања „Три говора у спомен на Достојевског“ В.С. Соловјова

06.10.2021

Председник ОСЦП-а састао се са папом Фрањом

06.10.2021

Митрополит волоколамски Иларион учествовао у међурелигијском сусрету на тему "Религија и образовање"

06.10.2021

Председник ОСЦП-а сусрео се са амбасадором Русије при Светој Столици

06.10.2021

У Руској Православној Цркви забринути за судбину хришћанских светиња на Косову

04.10.2021

Председавајући ОСЦП-а учествовао на Самиту верских поглавара у Риму посвећеном теми климатских промена

04.10.2021

Одржана презентација кинеског превода књиге Патријарха Кирила „Мисли за сваки дан у години“

01.10.2021

На Свецрквеним постдипломским и докторским студијама отворена Седма међународна патристичка конференција на тему „Свети Амброзије медиолански и његово богословско наслеђе“

30.09.2021

Патријаршијска награда уручена руководиоцу Канцеларије председника Руске Федерације за спољну политику

29.09.2021

Повратна информација

Обележена поља * обавезна су за попуњавање

Послати поруку
Рус Укр Eng Deu Ελλ Fra Ita Бълг ქარ Срп Rom عرب