У увиду Савета УН за људска права о стању људских права у Естонији истиче се дискриминација Естонске Православне Хришћанске Цркве

Сектор за информисање ОСЦП-а, 16. април 2026. У увиду материјала о ситуацији у Естонији, које Канцеларија високог комесара УН за људска права разматра у припреми свог редовног извештаја, истичу се систематска кршења људских права, поред осталог, и у верској сфери.

Увид садржи резиме претходно поднетог извештаја организације за људска права „Justice pour Tous Internationale“ („Правда за све“) са седиштем у Женеви о дискриминаторним политикама које су естонске власти усвојиле против канонске Православне Цркве (тренутно Естонске Православне Хришћанске Цркве).

Активисти за људска права истакли су да примена закона о националној безбедности у Естонији, у складу са чланом 235 Кривичног законика, изазива дубоку забринутост због кршења основних права. Амандмани из 2019. године проширили су ову одредбу тако да укључује нејасно дефинисани појам „подршке“ страним организацијама, чиме су криминализовали, између осталог, чланство у канонским верским деноминацијама.

Ова нејасна формулација допринела је недостатку транспарентности у судским поступцима, што је у супротности са члановима 9 и 14 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, и чланом 6 Европске конвенције о људским правима, подривајући владавину права и правичан поступак. Према организацији „Правда за све“, „законодавни оквир је достигао врхунац у Закону о црквама и парохијама (измене) од 18. јуна 2025. године, којим је забрањено одржавање „духовних веза“ са страним верским властима које се сматрају безбедносном претњом, и који је омогућио дерегистрацију верских заједница без судске ревизије, и искључење свештенства према нејасним основама.“

„Историјска Црква се суочила са протеривањем свог руководства и претњом распуштања, а притом се све оправдало разматрањем о националној безбедности. Естонска Православна Хришћанска Црква (ЕПХЦ) наставила је да се суочава са сталном репресијом од стране законодавних, административних и извршних тела“, напомињу аутори документа. Међу позивима које су активисти за људска права упутили у свом извештају естонским властима био је да „укину или значајно измене рестриктивно законодавство и врате аутономију и руководство ЕПХЦ“.

Поред тога, навели су да је рускоговорећа мањина у Естонији и даље систематски маргинализована у разним областима, укључујући и питање религије. Посебно су прогоњене верске институције које пружају духовну бригу рускоговорећим заједницама.

Да би Естонија испунила обавезе у складу са документима о правима мањина, неопходно је зауставити велику кампању против ЕПХЦ, која укључује протеривања, ускраћивање дозвола за боравак и искључење из консултација о политици, наводи организација за људска права „Правда за све“. У извештају наглашава: „Обнова канонског вођства и заштита аутономије Цркве су неопходни, како би се осигурало да верски идентитет не буде подређен променљивим политичким прорачунима.“