Московске Патриjаршије
Одржан Архијерејски Сабор Руске Заграничне Цркве
Сектор за информисање ОСЦП-а, 05.05.2026. Од 29. априла до 5. маја 2026. године у женском манастиру преподобномученице велике кнегиње Јелисавете у Бухендорфу (Немачка) одржан је Архијерејски Сабор Руске Заграничне Цркве, који је био посвећен обележавању 100-годишњице Немачке епархије.
На заседањима Сабора, којима је председавао митрополит Источно-Амерички и њујоршки Николај, Први јерарх Руске Заграничне Цркве, учествовали су: митрополит берлински и немачки Марко, архиепископи санфранциски и западноамерички Кирил, монреалски и канадски Гаврило; епископи каркаски и јужноамерички Јован, лондонски и западноевропски Иринеј, менхетнски Теодосије, сиракуски Лука, сонорски Јаков, штутгартски Јов, торонтски Спиридон, бостонски Михаило и сијетлски Петар.
На заседању Сабора 30. априла одлучено је: предложити Светом Синоду Руске Православне Цркве да у општецрквени календар уврсти дан сећања на пренос моштију преподобномученица Алапајевских у Јерусалим (17/30. јануар).
Истог дана формирана је комисија за питања биоетике, у коју су именовани епископи штутгартски Јов и сиракуски Лука, са правом да у њу укључују црквене делатнике и научнике из редова православних мирјана.
Првог маја, Немачка епархија је свечаном Божанственом литургијом у катедралном храму Светих Новомученика и Исповедника у Минхену обележила 100-годишњицу свог оснивања. Богослужењем је началствовао Првојерарх Руске Православне Заграничне Цркве, митрополит источноамерички и њујоршки Николај, коме су саслуживали сви архијереји РПЗЦ, као и митрополит преспански и пелагонијски Петар (Македонска Православна Црква), администратор Берлинско-немачке епархије архиепископ Рузе Тихон, старешина Руске духовне мисије у саставу Руске Заграничне Цркве архимандрит Роман (Красовски), кључар катедралног храма протојереј Николај Артемов, око 100 клирика Немачке епархије и позвано свештенство.
Другог маја Архијерејски Сабор се упознао са извештајем епископа сонорског Јакова, председника комисије за проучавање живота, наслеђа и поштовања приснопамјатног јеромонаха Серафима (Роуза). Сабор је одлучио, признајући праведност животног пута приснопамјатног јеромонаха Серафима, да благослови процес припреме његовог црквеног прослављења у лику преподобних отаца.
Четвртог маја Сабор је одлучио да разреши архиепископа монтреалског и канадског Гаврила управљања Средњеамеричком епархијом, уз изражену захвалност за уложени труд, и да именује преосвећеног Спиридона за епископа чикашког и средњеамеричког.
Такође, Сабор је изабрао чланове Архијерејског Синода, у који су ушли: митрополит берлински и немачки Марко као први заменик председавајућег, архиепископ санфранциски и западноамерички Кирил као други заменик председавајућег и секретар, архиепископ монтреалски и канадски Гаврило и епископ лондонски и западноевропски Иринеј као секретар за међуправославне односе, епископ менхетенски Теодосије као заменик секретара, и епископ штутгартски Јов. Епископ сијетлски Петар изабран је за резервног члана.
Петог маја, на завршном заседању Архијерејског Сабора, одржаном у сали за заседања новог мушког манастира у част преподобног Јова у Зајфридсбергу, архијереји су разматрали и усвојили текст саборске посланице. Истог дана одржана је седница Архијерејског Синода у проширеном саставу, који је формирао одлуке Архијерејског Сабора, саопштава сајт РПЗЦ.07.05.2026
14.04.2026