Главна страница Новости
Коментар протојереја Николаја Балашова, саветника Патри…

Коментар протојереја Николаја Балашова, саветника Патријарха московског и целе Русије, поводом изјаве председника Летонске Републике

Сектор за информисање ОСЦП-а, 07.09.2022. Саветник Патријарха московског и целе Русије протојереј Николај Балашов прокоментарисао је изјаву председника Летонске Републике Егилса Левитса о амандманима које је у летонском Сејму унео на Закон о Летонској Православној Цркви. Коментар је објављен 7. септембра 2022. године на званичном сајту Московске Патријаршије:

„Пажљиво сам прочитао изјаву председника Републике Летоније Егилса Левитса о амандманима на Закон о Летонској Православној Цркви које је унео у летонском Сејму. Изненађује то што шеф државе не познаје историју своје земље. Заиста, како наводи, аутономну управу Православној Цркви у Летонији доделио је свети Патријарх московски и целе Русије Тихон у лето 1921. године. Међутим, исту аутономију поново су потврдили Патријарх московски и целе Русије Алексије II и Свети Синод Руске Православне Цркве 11. августа 1992. године, а 22. децембра Патријарх Алексије потписао је одговарајући томос о самоуправи. То је управо статус, који је Летонска Православне Црква имала при архиепископу Јовану (Помери) и који има и сада, а за чију реализацију није потребно доносити никакве нове законе. Историјски „Правилник о статусу Православне Цркве“, који је помињао председник, (нацрт је припремио исти архиепископ Јован), који је одобрила летонска влада 8. октобра 1926. године, било је позитивно достигнуће у своје време: захваљујући њему, ЛПЦ је добила право правног лица. Али тамо се говорило о „правима самоуправе и самоопредељења“, а не о аутокефалности, како погрешно сматра господин Левитс. Користећи потпуну слободу унутрашње самоуправе у својим црквеним пословима, Летонска Православна Црква је чувала и чува духовну везу са целом пуноћом Руске Православне Цркве и није одсечена од ње. Управо је то био завет Светог Архиепископа ришког Јована, који је своју верност јединству Цркве платио најскупљом ценом – својим животом.

Прогон Православља у Летонској Републици, нажалост, почео је од првих година њеног постојања. Неколико дана пре доласка архиепископа Јована у Ригу, власти су одузеле и предале римокатолицима манастир Св. Алексија, човека Божијег – резиденцију ришког архијереја, те је владика годинама живео у мрачном подруму испод сабора. Заплењено је 28 цркава, затворена је богословија (њена зграда је дата Летонском универзитету) и богословска школа у којој је основана војна школа; одузета је четвртина здања која припадају Цркви, а на захтев Православне Цркве за правну заштиту у земљи први председник Летоније Јанис Чаксте одговорио је: „То не захтевају ни државни интереси, ни актуелна политичка ситуација; то исто раде и суседи Летоније“. Након усвајања „правилника“ из 1926. године положај Цркве се донекле поправио, али политички притисци, усмерени на потпуни раскид Летонске Православне Цркве са Московском Патријаршијом, нису престајали. У међувремену, из писама архиепископа Јована која су дошла до нас, познато је да је он настојао да се „строго придржава тачног смисла формула“ документа, који је издао Патријарх Тихон, надајући се да ће оправдати његово поверење, и никада није користио „саблажњиве речи попут аутокефалности и аутономије“ (писмо митрополиту вилно-литванском Елевтерију од 1. новембра 1927. године; ЛГИА, Ф. 7131, инв. 1, бр. 28, Л. 97). Другим речима, владика је остао бескомпромисан. И, убрзо након успостављања диктаторског режима Карлиса Улманиса праћеног растурањем парламента, забраном политичких партија и укидањем слободе штампе, у октобру 1934. године архипастир је брутално убијен. Злочин је остао нерасветљен. Тек после овог убиства 1936. године летонске власти су успеле да добију (уместо тражене аутокефалности) прелазак Летонске Православне Цркве под јурисдикцију Цариградске Патријаршије, која се у Летонији задржала до 1940. године. За ово је прво било потребно, што није било превише тешко за време диктатуре „вође нације“, забранити сазивање Сабора ЛПЦ-а на годину и по дана, насилно променити скоро цео састав Синода ЛПЦ-а на захтев Министарства унутрашњих послова „подобним“ лицима, да се по наредби истог МУП-а промени повеља ЛПЦ-а тако да се о свим битним питањима, укључујући избор епископа, одлучује само уз сагласност државних органа.

У нацрту закона председника Левитса, објављеном на сајту парламента Летоније, директно се каже: „Закон у потпуности утврђује аутокефални статус Цркве“ (члан 3). Ступање на дужност поглавара ЛПЦ-а, као и било ког њеног епископа, сада званично најављује Кабинет председника државе, а на основу информација које доставља ЛПЦ, најављује разрешење истог лица са дужности. У образложењу се истиче да управо овај поступак „омогућава да се провери усклађеност лица изабраног на функцију са свим захтевима нормативних аката и интересима националне безбедности“, а да ће усвајање нацрта закона уопштено „ојачати улогу Цркве и допринети кохезији летонског друштва“, јер је статус аутокефалне Цркве „одваја од утицаја државе-агресора Руске Федерације“, што, опет, „одговара интересима националне безбедности Летоније“.

А Цркви је наређено да до 31. октобра „усклади свој устав са изменама овог закона о статусу Цркве“. Поред тога, саопштено је да су „у току израде нацрта закона одржане консултације са Министарством спољних послова, Министарством правде и органима државне безбедности... Црква је обавештена о ставу Републике Летоније у вези са њеним правним статусом, тј. о томе да је она аутокефална Црква“. Истовремено се тврди да држава наводно „не утиче на питања црквене доктрине и канонског права, и да се у њих не меша“.

Дакле, председник једне секуларне државе, после консултација са Министарством спољних послова и органима безбедности, где су се, по свему судећи, окупили и стручњаци за православне каноне, доноси црквено-канонску одлуку о „аутокефалности“ – притом наводећи лажне историјске референце, које стварају утисак да се за аутокефалност залагао архиепископ Јован (Помер), кога много поштују православни верници у земљи, кога је прво канонизовала Летонска Православна Црква, а затим и цела Московска Патријаршија. Световном парламенту предлаже се да преузме на себе решавање унутрашњих питања црквеног устројства Православља у земљи.

Како све ово има везе са чињеницом да се у члану 99. Устава Републике Летоније и даље наводи: „Црква је одвојена од државе“? Са међународним актима о људским правима које је потписала Летонија? Никакве. И то никога посебно не изненађује у атмосфери правног нихилизма, који обухвата наше западне суседе. Важна је само тренутна политичка сврсисходност, како је схватају челници земље или тутори који стоје иза њих. Потпуно је неважно шта ће такве одлуке донети народу Летоније. Недавно је исти председник добио задатак да „изађе на крај“ са погрешним делом народа. А како да изађе на крај? Врло лако: „Њих просто треба изоловати.“ То је све.“

Објави:
Саучешће Његове Светости Патријарха Кирила поводом смрти Архијереја Македонске Православне Цркве, митрополита дебарско-кичевског Тимотеја

27.11.2024

Предстојатељ Руске и Српске Православне Цркве обавили телефонски разговор

17.11.2024

Његова Светост Патријарх Кирил састао се са потпредседником Владе Србије А. Вулином

04.11.2024

Саучешће Његове Светости Патријарха Кирила поводом трагедије на железничкој станици у српском граду Новом Саду

02.11.2024

Говор Његове Светости Патријарха Кирила на VIII Светском конгресу сународника који живе у иностранству

30.10.2024

Честитке Предстојатеља Руске Православне Цркве Његовом Блаженству Патријарху антиохијском Јовану X поводом имендана

26.09.2024

Саучешће Његове Светости Патријарха Кирила поводом поплава у јужним регионима Пољске

19.09.2024

Порука Предстојатеља Руске Цркве Његовој Светости Патријарху српском Порфирију у вези са богохулним поступком на рушевинама античке Улпијане

14.09.2024

Саучешће Његове Светости Патријарха Кирила председнику Бразила поводом авионске несреће у савезној држави Сао Пауло

10.08.2024

Његова Светост Патријарх Кирил изразио је саучешће поводом трагедије у индијској држави Керала

05.08.2024

Одржан састанак Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила са амбасадором Индије у Русији

30.07.2024

Патријарх Мар Ава III: „Поступци украјинских власти су верски погром над православним хришћанима у земљи“

24.07.2024

Његова Светост Патријарх Кирил састао се са ослобођеним митрополитом туљчинским и брацлавским Јонатаном

25.06.2024

Патријарх Кирил предводио преношење иконе Свете Тројице, коју је насликао преподобни Андреј Рубљов, у Тројице-Сергијеву лавру

22.06.2024

Митрополит туљчински и брацлавски Јонатан добио слободу

22.06.2024

Председавајући ОСЦП-а се састао са архијерејем Антиохијске Православне Цркве

06.12.2024

Председавајући ОСЦП-а се састао са епископима Патријаршијског егзархата Африке

06.12.2024

Митрополит волоколамски Антоније састао се са архијерејем Православне Цркве у Америци

02.12.2024

Председавајући ОСЦП-а завршио боравак на Тајланду

30.11.2024

Председавајући ОСЦП-а се састао са Врховним Патријархом будиста Тајланда

28.11.2024

Председавајући ОСЦП-а предводио округли сто посвећен сарадњи Руске Православне Цркве са сународницима који живе у Азији и Аустралији

27.11.2024

Председавајући ОСЦП-а изразио саучешће поводом смрти архијереја Македонске Православне Цркве, митрополита дебарско-кичевског Тимотеја

27.11.2024

У Бангкоку одржане прославе поводом 25. годишњице Руске Православне Цркве у Краљевини Тајланд

27.11.2024

Председавајући ОСЦП-а започео посету Тајланду

25.11.2024

Митрополит волоколамски Антоније састао се са руским амбасадором у Бугарској

23.11.2024

Председавајући ОСЦП-а се састао са Његовом Светошћу Патријархом бугарским Данилом

23.11.2024

Митрополит волоколамски Антоније служио молебан у Патријаршијском Саборном храму Александра Невског у Софији

23.11.2024

Одржан састанак председавајућег ОСЦП-а и председника Србије А. Вучића

19.11.2024

Председавајући ОСЦП-а састао се са председником Републике Српске Милорадом Додиком

19.11.2024

Предстојатељ Руске и Српске Православне Цркве обавили телефонски разговор

17.11.2024

Page is available in the following languages
Повратна информација

Обележена поља * обавезна су за попуњавање

Послати поруку
Рус Укр Eng Deu Ελλ Fra Ita Бълг ქარ Срп Rom عرب