Интервју митрополита бориспољског и броварског Антонија, руководиоца послова Украјинске Православне Цркве

Митрополит бориспољски и броварски Антоније, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, дао је интервју украјинском информативном каналу Newsone.

- Како се Украјинска Православна Црква припрема за литију 2021. године?

Исто као и претходних година. Верници у својим парохијама у епархијама формирају групе ходочасника ради доласка у престоницу, а ми се овде, на лицу места, залагањем Кијевске митрополије, бавимо организацијом свих потребних догађаја. А њихов опсег је широк - од решавања питања смештаја посетилаца до договора са властима о процедуралним питањима у вези са поворком.

Истакао бих да смо посебну пажњу посветили питањима карантинских мера. Прво, свештеноначалство Цркве позива све вернике који се осећају лоше да се уздрже од путовања у престоницу. Друго, у свим аутобусима у којима ће људи из епархија ићи у Кијев пред укрцавање путника мериће им се температура. Такође, предвиђено је да ходочасници активно користе медицинске маске.

Поред тога, веома рачунамо на ефикасан рад оних државних органа, који ће обезбедити сигурност наше поворке. Заправо, узимајући у обзир тешку ситуацију која се недавно развила у политичкој сфери, као и усмереност одређених снага да пољуљају друштвену ситуацију, свашта се може догодити.

Пре свега, мислим на претње провокацијама, чија сврха може бити информативна дискредитација наше Цркве. Нажалост, претходних година смо се сусретали са сличним стварима. На пример, када су акције једног конкретног провокатора, који се придружио молитвеном ходу са забрањеним политичким симболима, неки медији покушали да представе као став читаве Украјинске Православне Цркве.

Надамо се да ове године ништа неће помрачити наш велики празник. Најзад, наш заједнички циљ и наш заједнички интерес јесте да се стотине хиљада верујућих срца истовремено обрате Господу са молитвом за Украјину и наш народ. Моћ такве молитве је заиста неизмерна.

- Да ли ће бити упућен позив В. Зеленском да учествује у литији?

Немамо традицију слања одговарајућих позива високим државним званичницима. А овде се не ради чак ни о норми коју садржи Устав о одвајању Цркве од државе.

Учешће у заједничкој молитви увек треба да буде позив који долази из срца. Ако неко од највиших државних званичника ко је православац осети тако срдачан позив, увек ћемо га радо подржати.

Главно је да то не буде нека врста „дужности“ или формалности, јер то није политички скуп или заседање.

Овде је важан тренутак искрености и вере. Ако је то присутно, Бог ће чути било коју особу – да ли министра или обичног радника, свеједно.

- Да ли се очекује присуство делегација других Православних Цркава на литији?

Да, званичне делегације Антиохијске, Српске и Чешке Цркве присуствоваће молитвеној поворци. То значи да ће присуствовати како епископи, тако и свештеници са мирјанима.

Занимљиво је да у многим аспектима иницијатива за долазак на нашу литију долази од самих представника других Помесних Цркава. На пример, група ходочасника из Црне Горе долазила нам је на Дан крштења Русије. За њих је литија Украјинске Православне Цркве већ догађај од свеправославног значаја и размера.

У светлу овога, можемо рећи да многи верници из других земаља са задовољством долазе у Кијев, како би са својом браћом и сестрама поделили радост заједничке молитве Богу.

- Чему ће бити посвећена предстојећа литија?

Ове године биће посвећена идеји верности светом Православљу.

С једне стране, треба напоменути да је овај аспект врло близак свима нама, Украјинцима. Заиста, у борби за православну веру, у њеном очувању, формирао се наш идентитет, наша колективна и државна свест.

Присетимо се приче. Како су поступале неке силе које су у одређеној фази поседовале део територије наше земље? Покушале су да нам размекшају идентитет, да нас учине делом свог народа, да владају над нама не само споља, већ и изнутра. За то су предузети разни кораци, али главни је био напад на нашу Православну веру. Веровало се да ћемо, ако је напустимо, моћи успешно да се асимилирамо. У ствари, није се радило само о духовном, већ и о политичком, културном итд. прекодирању свести украјинског народа.

Наши преци су то савршено разумели и зато су се за веру борили до краја. Због тога сада морамо из све снаге да заштитимо и сачувамо оно што су давале претходне генерације Украјинаца, укључујући и сопствене животе.

Наравно, ово је веома тежак задатак. Откако је код нас засејан црквени раскол, настао је усев непријатељства, сукоба и разних планова за уништавање канонског Православља. Штавише, у овој фази овим расколом покушавају да замене стварну Украјинску Православну Цркву заборављајући да је немогуће заменити чисту воду прљавом без наношење штете духовном здрављу целог народа.

Због тога је тако важна тема верности светом Православљу. Ако отпаднемо од њега, ако подлегнемо искушењу да заменимо Бога новим златним телетом иза којег се назиру разни политички и идеолошки концепти, онда се наша судбина састоји у томе да ћемо постати сува грана откинута од животворне лозе коју представља Христос. И, као што знате, сува грана има само једну судбину. И то врло незавидну.

Са друге стране, треба се сетити шта се дешава ван наше земље.

Чак не говоримо о томе да се ове или оне Помесне Цркве увлаче у мочвару признавања украјинског раскола, што ствара претњу по поделу читавог светског Православља. На наше очи, снаге које су легализовале украјински раскол формирају своју верзију „православља“. А та верзија је заиста застрашујућа, јер одише хладноћом не само велике гордости, већ и отпадањем од праве вере.

Какве су, на пример, недавне речи поглавара грчке архиепископије у Сједињеним Америчким Државама, архиепископа Елпидифора, да постоје многи путеви који воде ка Богу? Тиме је овај јерарх јавно ставио све религије на исти ниво, изједначио их, а то, према православној доктрини, директно представља јерес.

На позадини ових и других Фанарових корака, поставља се природно питање - куда ће Цариградска Патријаршија водити украјинске православне вернике, ако већ отворено негира темеље православне вере по многим тачкама? Сигуран сам да сви разумеју реторичност овог питања и зашто је идеја о верности светом Православљу сада толико актуелна.

- У каквом квантитативном и квалитативном стању Украјинска Православна Црква дочекује литију 2021. године?

Хвала Богу, упркос притисцима и кршењу права наших верника током последњих година, наша Црква наставља да се развија и расте.

Посебно радује што се храмови постепено граде за оне заједнице које су претрпеле нападе од стране присталица „ПЦУ-а“. Последњи пример представља освећење цркве у селу Бушча у Ровенској области 24. јула, која је изграђена уместо цркве одузете 2019. године употребом силе и разбијањем брава.

Ако говоримо о бројевима, онда Украјинску Православну Цркву чине: 110 епископа, 53 епархије, 12.456 свештеника, 12.374 заједница, 4.548 монаха и 255 манастира.

Одговарајуће измене и коначни подаци за 2021. годину биће сумирани у мом извештају до краја ове године.

- Колико људи очекујете да видите на предстојећој литији?

Никада нисмо јурили бројеве поводом овог питања. Без обзира колико људи дошло, важно ће бити да се одржи саборна молитва, да сви у једном молитвеном налету моле Бога за милост према нашој родној земљи.

Наравно, фактор пандемије и њене последице могу унети одређене корекције у погледу броја учесника у литији. Међутим, то није главно, јер прошле године уопште нисмо имали прилику да одржимо литију. А ове године Господ нам је подарио такву милост.