Митрополит Антоније учествовао на конференцији Асирске Цркве Истока посвећеној Првом васељенском сабору
Сектор за информисање ОСЦП-а, 28. септембар 2025. Дана 28. септембра председавајући ОСЦП-а митрополит волоколамски Антоније учествовао је на пленарној седници Међународне конференције Асирске Цркве Истока посвећене 1700. годишњици Никејског сабора, одржане на Католичком универзитету у Ербилу (Курдска аутономна регија Ирака). Форумом је председавао примас Асирске Цркве Истока, Његова Светост Католикос-Патријарх Мар Ава III. Председник организационог одбора је епископ багдадски Мар Илија Исак.
На конференцији учествују митрополит Багдада и Кувајта Хатаз (Антиохијска Православна Црква); архиепископ Башар Варда, администратор Ербилске епархије Халдејске Католичке Цркве; архиепископ Никодим Дауд Шараф, администратор Мосулске, Киркукске и Курдистанске епархије Сиријске Православне Цркве; архиепископ Натанаил Низар Семан из Адијабене, администратор Сиријске Католичке Цркве у Курдском региону; јерарси Асирске Цркве Истока и других хришћанских деноминација у Ираку; свештеник Шарл Луанга Ссуна, отправник послова Апостолске нунцијатуре у Багдаду; свештеник Јакинт Дестивел из Папског дикастерија за промоцију хришћанског јединства; црквени научници, библисти, историчари и теолози из целог света.
Митрополит волоколамски Антоније обратио се скупу, поздрављајући учеснике конференције у име Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила. Владика је напоменуо да је „пре више од 20 година Поглавар Руске Православне Цркве, тадашњи председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије, посетио Ирак, укључујући и његов северни део. Његово познанство са овом библијском земљом оставило је дубок утисак на Његову Светост и осећање захвалности“.
Владика је напоменуо да су границе древне Месопотамије земља која „чува сећање на претке и пророке Старог завета који су овде живели, као и на свете апостоле који су проповедали Јеванђеље у зору хришћанске ере, укључујући апостоле Тому, Тадеја и Марију, поштоване као просветитеље Истока. Руска Православна Црква одавно одржава братске и веома блиске односе са традиционалним хришћанским заједницама Блиског истока. Повезује нас верско и културно наслеђе и верност јединственој апостолској традицији.“
У том смислу, како је приметио митрополит Антоније, „Први васељенски сабор у Никеји, којег се данас сећамо, има посебан значај за све нас. Овај догађај остаје полазна тачка за консолидацију целог хришћанског света, формирање најважнијих хришћанских доктринарних ставова и теологије у целини. Искуство Сабора у правилном тумачењу фундаменталних теолошких појмова и његов приступ решавању спорова у духу искреног, заједничког трагања за исправним решењима остају увек актуелни. Коначно, учесници овог Сабора поставили су изванредан пример хришћанског јединства инспирисан речима Светог апостола Павла, који је учио да „постоји један Бог и Отац свих, Који је над нама, и кроз нас, и у свима нама“ (Еф. 4:6).
Како је нагласио митрополит Антоније, „у каснијим временима, свима нама је веома недостајало то јединство. Хришћани су много патили, између осталог и због свог нејединства. То се веома красноречиво одразило на судбину хришћана на Блиском истоку. То се односи и на сасвим скору прошлост, чији смо сви сведоци. Последњих година терористи су уништили многе цркве, манастире и читаве градове. Стотине хиљада људи је остало без крова над главом и протерано из својих домова, а десетине хиљада је претрпело мученичку смрт. Многа света места и историјски споменици остали су уништени и оскрнављени.“
Истовремено, како је подсетио владика Антоније, „највиша истина непрестано сведочи о томе да се Бог не сме исмевати“ (Гал. 6:7). Нови успон вере и хришћанског живота, и овде на северним границама Ирака, убедљива је потврда тога.
Међутим, савремени свет, „који све више хода у тами“ (Јн. 12:35), поставља пред нас заједничке изазове. Наше Цркве не могу да их игноришу, препознајући своју одговорност за будућност не само сопственог стада, већ и целе људске цивилизације. Дубоко смо забринути због брзог раста секуларних процеса у савременом друштву и одбацивањем моралних традиција. Посебно је неопходан данас задатак заједничке одбране хришћанског схватања морала, породице, заштите животне средине и многих других непроменљивих, Богом даних вредности. Правилан одговор на ове изазове је немогућ без поверења у Бога, јер Свето писмо сведочи да је „плод праведника дрво живота и да мудар осваја душе“ (Приче 11:30).
Митрополит Антоније је изразио уверење да „проучавање наслеђа Првог Васељенског сабора и његових учесника – Светих Отаца Цркве – може допринети правилном разумевању узрока многих трагедија из прошлости и избећи њихово понављање у будућности“.
На крају је владика Антоније изразио наду да ће конференција послужити овој сврси, пожелевши Божију помоћ и плодан рад учесницима.