Главна страница Новости
Интервју митрополита бориспољског и броварског Ант…

Интервју митрополита бориспољског и броварског Антонија, руководиоца послова Украјинске Православне Цркве

Митрополит бориспољски и броварски Антоније, руководилац послова Украјинске Православне Цркве, дао је интервју украјинском информативном каналу Newsone.

- Како се Украјинска Православна Црква припрема за литију 2021. године?

Исто као и претходних година. Верници у својим парохијама у епархијама формирају групе ходочасника ради доласка у престоницу, а ми се овде, на лицу места, залагањем Кијевске митрополије, бавимо организацијом свих потребних догађаја. А њихов опсег је широк - од решавања питања смештаја посетилаца до договора са властима о процедуралним питањима у вези са поворком.

Истакао бих да смо посебну пажњу посветили питањима карантинских мера. Прво, свештеноначалство Цркве позива све вернике који се осећају лоше да се уздрже од путовања у престоницу. Друго, у свим аутобусима у којима ће људи из епархија ићи у Кијев пред укрцавање путника мериће им се температура. Такође, предвиђено је да ходочасници активно користе медицинске маске.

Поред тога, веома рачунамо на ефикасан рад оних државних органа, који ће обезбедити сигурност наше поворке. Заправо, узимајући у обзир тешку ситуацију која се недавно развила у политичкој сфери, као и усмереност одређених снага да пољуљају друштвену ситуацију, свашта се може догодити.

Пре свега, мислим на претње провокацијама, чија сврха може бити информативна дискредитација наше Цркве. Нажалост, претходних година смо се сусретали са сличним стварима. На пример, када су акције једног конкретног провокатора, који се придружио молитвеном ходу са забрањеним политичким симболима, неки медији покушали да представе као став читаве Украјинске Православне Цркве.

Надамо се да ове године ништа неће помрачити наш велики празник. Најзад, наш заједнички циљ и наш заједнички интерес јесте да се стотине хиљада верујућих срца истовремено обрате Господу са молитвом за Украјину и наш народ. Моћ такве молитве је заиста неизмерна.

- Да ли ће бити упућен позив В. Зеленском да учествује у литији?

Немамо традицију слања одговарајућих позива високим државним званичницима. А овде се не ради чак ни о норми коју садржи Устав о одвајању Цркве од државе.

Учешће у заједничкој молитви увек треба да буде позив који долази из срца. Ако неко од највиших државних званичника ко је православац осети тако срдачан позив, увек ћемо га радо подржати.

Главно је да то не буде нека врста „дужности“ или формалности, јер то није политички скуп или заседање.

Овде је важан тренутак искрености и вере. Ако је то присутно, Бог ће чути било коју особу – да ли министра или обичног радника, свеједно.

- Да ли се очекује присуство делегација других Православних Цркава на литији?

Да, званичне делегације Антиохијске, Српске и Чешке Цркве присуствоваће молитвеној поворци. То значи да ће присуствовати како епископи, тако и свештеници са мирјанима.

Занимљиво је да у многим аспектима иницијатива за долазак на нашу литију долази од самих представника других Помесних Цркава. На пример, група ходочасника из Црне Горе долазила нам је на Дан крштења Русије. За њих је литија Украјинске Православне Цркве већ догађај од свеправославног значаја и размера.

У светлу овога, можемо рећи да многи верници из других земаља са задовољством долазе у Кијев, како би са својом браћом и сестрама поделили радост заједничке молитве Богу.

- Чему ће бити посвећена предстојећа литија?

Ове године биће посвећена идеји верности светом Православљу.

С једне стране, треба напоменути да је овај аспект врло близак свима нама, Украјинцима. Заиста, у борби за православну веру, у њеном очувању, формирао се наш идентитет, наша колективна и државна свест.

Присетимо се приче. Како су поступале неке силе које су у одређеној фази поседовале део територије наше земље? Покушале су да нам размекшају идентитет, да нас учине делом свог народа, да владају над нама не само споља, већ и изнутра. За то су предузети разни кораци, али главни је био напад на нашу Православну веру. Веровало се да ћемо, ако је напустимо, моћи успешно да се асимилирамо. У ствари, није се радило само о духовном, већ и о политичком, културном итд. прекодирању свести украјинског народа.

Наши преци су то савршено разумели и зато су се за веру борили до краја. Због тога сада морамо из све снаге да заштитимо и сачувамо оно што су давале претходне генерације Украјинаца, укључујући и сопствене животе.

Наравно, ово је веома тежак задатак. Откако је код нас засејан црквени раскол, настао је усев непријатељства, сукоба и разних планова за уништавање канонског Православља. Штавише, у овој фази овим расколом покушавају да замене стварну Украјинску Православну Цркву заборављајући да је немогуће заменити чисту воду прљавом без наношење штете духовном здрављу целог народа.

Због тога је тако важна тема верности светом Православљу. Ако отпаднемо од њега, ако подлегнемо искушењу да заменимо Бога новим златним телетом иза којег се назиру разни политички и идеолошки концепти, онда се наша судбина састоји у томе да ћемо постати сува грана откинута од животворне лозе коју представља Христос. И, као што знате, сува грана има само једну судбину. И то врло незавидну.

Са друге стране, треба се сетити шта се дешава ван наше земље.

Чак не говоримо о томе да се ове или оне Помесне Цркве увлаче у мочвару признавања украјинског раскола, што ствара претњу по поделу читавог светског Православља. На наше очи, снаге које су легализовале украјински раскол формирају своју верзију „православља“. А та верзија је заиста застрашујућа, јер одише хладноћом не само велике гордости, већ и отпадањем од праве вере.

Какве су, на пример, недавне речи поглавара грчке архиепископије у Сједињеним Америчким Државама, архиепископа Елпидифора, да постоје многи путеви који воде ка Богу? Тиме је овај јерарх јавно ставио све религије на исти ниво, изједначио их, а то, према православној доктрини, директно представља јерес.

На позадини ових и других Фанарових корака, поставља се природно питање - куда ће Цариградска Патријаршија водити украјинске православне вернике, ако већ отворено негира темеље православне вере по многим тачкама? Сигуран сам да сви разумеју реторичност овог питања и зашто је идеја о верности светом Православљу сада толико актуелна.

- У каквом квантитативном и квалитативном стању Украјинска Православна Црква дочекује литију 2021. године?

Хвала Богу, упркос притисцима и кршењу права наших верника током последњих година, наша Црква наставља да се развија и расте.

Посебно радује што се храмови постепено граде за оне заједнице које су претрпеле нападе од стране присталица „ПЦУ-а“. Последњи пример представља освећење цркве у селу Бушча у Ровенској области 24. јула, која је изграђена уместо цркве одузете 2019. године употребом силе и разбијањем брава.

Ако говоримо о бројевима, онда Украјинску Православну Цркву чине: 110 епископа, 53 епархије, 12.456 свештеника, 12.374 заједница, 4.548 монаха и 255 манастира.

Одговарајуће измене и коначни подаци за 2021. годину биће сумирани у мом извештају до краја ове године.

- Колико људи очекујете да видите на предстојећој литији?

Никада нисмо јурили бројеве поводом овог питања. Без обзира колико људи дошло, важно ће бити да се одржи саборна молитва, да сви у једном молитвеном налету моле Бога за милост према нашој родној земљи.

Наравно, фактор пандемије и њене последице могу унети одређене корекције у погледу броја учесника у литији. Међутим, то није главно, јер прошле године уопште нисмо имали прилику да одржимо литију. А ове године Господ нам је подарио такву милост.

Објави:
Честитка Његове Светости Патријарха Кирила учесницима свечаности поводом 1100 година од пријема ислама у Волшкој Бугарској

20.05.2022

Патријархово саучешће поводом смрти митрополита источноамеричког и њујоршког Илариона

18.05.2022

Честитка Његове Светости Патријарха Кирила В. Орбану поводом поновног избора за премијера Мађарске

16.05.2022

Обраћање Његове Пресветости Патријарха Кирила Патријарху Бугарском Неофиту

13.05.2022

Честитка Предстојатеља Руске Православне Цркве Католикосу Киликијском Араму I за 75. рођендан

08.05.2022

Објашњење Сектора за информисање ОСЦП-а поводом интервјуа римског Папе Фрање за „Corriere della sera“

04.05.2022

Његова Светост Патријарх Кирил разговарао са Предстојатељем Српске Православне Цркве

27.04.2022

Васкршња честитка Његове Светости Патријарха Кирила поглаварима Помесних Православних Цркава

24.04.2022

Васкршња посланица Патријарха московског и целе Русије КИРИЛА архипастирима, пастирима, ђаконима, монасима и читавом верном стаду Руске Православне Цркве

23.04.2022

Саучешће Патријарха Кирила поводом пожара у париској цркви Светог Серафима Саровског

19.04.2022

Честитка Његове Светости Патријарха Кирила А. Вучићу на поновном избору за председника Србије

05.04.2022

На заседању Светог Синода разговарано о помоћи избеглим и повређеним цивилима у Украјини

25.03.2022

Саучешће Његове Светости Патријарха Кирила поводом погибије људи у паду авиона на југу Кине

21.03.2022

Говор Његове Светости Патријарха Кирила на седници Врховног Црквеног Савета 18. марта 2022. године

18.03.2022

Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил разговарао са римским Папом Фрањом

16.03.2022

Митрополит Иларион одржао отворено предавање у Руској академији народне привреде и јавне управе

21.05.2022

Митрополит волоколамски Иларион се сусрео са архиепископом кипарским Хризостомом

12.05.2022

Делегација Руске Православне Цркве учествује у Православном претсабору Светског савета цркава

10.05.2022

Митрополит Иларион говорио о раду Цркве у условима политичког сукоба у Украјини

09.05.2022

Митрополит Иларион: „Увођење санкција неће се одразити на живот Руске Православне Цркве“

09.05.2022

Митрополит Иларион говорио о детаљима разговора Његове Светости Патријарха Кирила и римског Папе Фрање

09.05.2022

Његова Светост Патријарх Кирил разговарао са Предстојатељем Српске Православне Цркве

27.04.2022

Председавајући ОСЦП-а упутио честитке поводом Васкрсења Христовог Предстојатељима Помесних Православних Цркава

24.04.2022

Митрополит Иларион: „Одговор Цркве на конфликте и сукобе јесте молитва за мир“

24.04.2022

Митрополит волоколамски Иларион служио вечерње Великог петка са изношењем Плаштанице

22.04.2022

Митрополит Иларион служио Јутрење Великог Петка са читањем дванаест Јеванђеља о Страдању Господа нашег Исуса Христа

22.04.2022

Митрополит волоколамски Иларион састао се са руководиоцем Фондације за подршку и заштиту права сународника који живе у иностранству

13.04.2022

Председавајући ОСЦП-а састао се са немачким амбасадором у Русији

13.04.2022

Председавајући ОСЦП-а: „Припрема сусрета Папе и Патријарха захтева детаљну разраду“

11.04.2022

Председавајући ОСЦП-а: „Мађарска влада придаје велику пажњу моралним питањима“

11.04.2022

Повратна информација

Обележена поља * обавезна су за попуњавање

Послати поруку
Рус Укр Eng Deu Ελλ Fra Ita Бълг ქარ Срп Rom عرب