Васкршња посланица Патријарха московског и целе Русије Кирила архипастирима, пастирима, ђаконима, монасима и читавом верном стаду Руске Православне Цркве

Преосвећени архипастири,

пречасни пастири и ђакони, часни монаси и монахиње,

драга браћо и сестре,

На овај предодређени и свети дан, испуњен васкршњом радошћу и дивном светлошћу, од уста до уста, од срца до срца, преноси се радосна вест:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Тим речима исповедамо непоколебљиву веру у Онога пред чијим смо Крстом стајали на Велики петак, Кога смо заједно са ученицима и женама-мироносицама оплакивали молећи се пред Плаштаницом. Данас заједно са Анђеоским Ратницима, објављујући јединство земаљске и небеске Цркве, свечано узвикујемо: Данас је спасен свет, јер васкрсе Христос, јер је свемогућ („Васкршњи канон“, ирмос 4. песме).

Васкрсење Господа нашег представља најсветлије сведочење Божје премудрости и безграничне љубави Творца према људском роду. Као што нам је познато, почетак историје био је помрачен духовном трагедијом –прародитељским падом Рајска врата су се затворила за људе, а патња и смрт су од тада постале неизбежна последица човекове грешности. Ипак, изгубивши разговор са Богом – Источником живота, људи нису били лишени Његове благости и љубави.

Истовремено, како пише Никола Кавасила, светитељ из XIV века, Божја љубав је била неизмерна, није постојао знак којим би се могла изразити („Седам речи о животу у Христу. Реч VI“). Љубав пројављујемо чинећи добро ближњем и у спремности да добровољно поднесемо тешкоће, неприлике, па чак и патњу за њега, а Спаситељ испољава и једно и друго. Оваплоћењем Својим Он обнавља људску природу окаљану грехом, Својим подвигом на Крсту избавља нас од власти зла. Добили смо живот у Христу, закључује преподобни Јефрем Сиријски, тело Господа смо јели уместо плода с дрвета… били смо испрани од проклетства Његовом праведном крвљу и кроз наду у васкрсење… живимо Његов живот („Тумачење на Четворојеванђеље“, 21).

Васкрсење Спаситеља отворило је човечанству врата Царства Небеског и испунило наше земаљско битисање трајним смислом. Господ је дао Себе свима који верују у Њега као пример врлине и стекао је нетрулежност како би сви они, које Он тренутно спасава, ишли Његовим стопама, како о томе пише преподобни Максим Исповедник („Амбигва“, 42). А да бисмо то постигли, морамо већ овде, на земљи, да научимо да дишемо ваздух вечности, свлачећи старог човека са делима његовим (Кол. 3:9), обликујући свој живот према Јеванђељу и учествујући у Тајнама Свете Цркве – наследнице великих обетовања Божјих.

Вера у Васкрсење Спаситеља гаси пламен свакодневних стрепњи и омогућава да будемо изнад световне свакодневице, помаже нам у одбацивању искушења греха и превазилажењу различитих страхова. Као одговор на Божанску љубав позвани смо да покажемо љубав од чиста срца и добре савести и вере нелицемерне (1 Тим. 1:5). Као одговор на Његову милост – да покажемо милост људима који нас окружују. Као одговор на Његову бригу – да се бринемо о уређењу друштвеног живота у складу са узвишеним јеванђељским идеалима.

Прослава Васкрса, превазилазећи националне и државне границе, духовно обједињује милионе хришћана који живе у различитим земљама. Овај многогласни земаљски хор заједно са мноштвом бестелесних Небеских Сила слави Господа Исуса, који је Своју Крв пролио за све, и који је ценом живота искупио свет (Октоих. Глас 6, стихире у суботу ујутру).

Ова захвалност из године у годину, из века у век, из миленијума у ​​миленијум, победнички одзвања читавом земљом. Она одјекује упркос искушењима, потешкоћама и несрећама. Не зауставља се ни данас, када свет пати од погубне епидемије.

У овом тешком времену нарочито је важно подржати болесне и слабе, оне који тугују због губитка својих најмилијих, оне који су остали без средстава за живот, који не могу да дођу у цркву. Пружићемо сву могућу помоћ страдалима, нећемо проћи равнодушно поред оних који се уздају у људско учешће, пажњу и бригу.

Недавно многи нису могли да присуствују службама због епидемиолошких мера. Стечено искуство показало нам је колико је важно ценити и користити сваку прилику за учешће у заједничкој молитви, у богослужењима и Светим Тајнама, посебно у Божанској Евхаристији, Која нас сједињује са Христом и једне са другима.

Драги моји, од срца вам честитам велики празник Васкрс и желим вам снажно здравље и благодат од Исуса Животворца. Нека Милостиви Господ удостоји све нас да се истинитије причешћујемо у невечерњем дану Царства Његовог и радосно сведочимо:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ КИРИЛ

Васкрсење Христово,

2021. године