Историјска напомена

2009

Митрополит волоколамски Иларион, председавајући ОСЦП-а од 2009. године

Одлуком Светог Синода од 31. марта 2009. године за председавајућег Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије постављен је епископ бечки и аустријски Иларион (сада митрополит волоколамски, викар Московске епархије).

Тада је део функција ОСЦП-а предат новоизабраном Одељењу за сарадњу Цркве и друштва коме је било наложено да остварује везе са органима законодавне власти, политичким партијама, професионалним и уметничким синдикатима и другим институтима грађанског друштва на канонској територији Московске патријаршије. Поглавари, цркве, манастири и ставропигијске парохије којима је раније управљао ОСЦП сада су директно били потчињени Патријарху московском и целе Русије. Да би се помогло Патријарху у управљању страним институцијама, основан је одговарајући Секретаријат. Испостава постдипломских студија Московске духовне академија која је пословала при ОСЦП-у преименована је у Општецрквене постдипломске и докторске студије. 

ОСЦП остварује везе Руске православне цркве са: помесним Православним црквама, инословенским црквама и хришћанским заједницама, нехришћанским религијским заједницама, владом, парламентом и друштвеним организацијама у иностранству, међувладиним, религијским и друштвеним међународним организацијама.

У дужности ОСЦП-а спадају: информисање Најсветијег Патријарха и Светог Синода о догађајима и манифестацијама који се одвијају изван Руске православне цркве, а тичу се њених интереса, припреме нацрта општих црквених докумената и одлука који утичу на сферу међуправославних, међухришћанских, међурелигијских и међународних односа и друга питања из надлежности Одељења. 

1991

Архиепископ (од 1991. године митрополит) смоленски и калињинградски Кирил, сада Најсветији Патријарх московски и целе Русије.

Од 1989. до 2009. године Одељењем за спољне црквене односе председавао је архиепископ (од 1991. године митрополит) смоленски и калињинградски Кирил, сада Најсветији Патријарх московски и целе Русије. У томе периоду су се догодиле квалитативне промене у структури и деловању ОСЦП-а. На потпуно нов начин успостављен је дијалог са државном влашћу, који је допринео оптимизацији црквено-државних односа, проширивању и учвршћивању контаката и сарадњи са политичким, друштвеним, научним, културним и другим сличним организацијама.  

Одељење је организовало процес израде нацрта документа Основе социјалне концепције Руске православне цркве, усвојеног на јубилејном Архијерејском сабору 2000. године, који представља став цркве према различитим друштвеним појавама и проблемима. 

Године 1997. у ОСЦП-у спроведена је реорганизација управе која доноси појаву Секретаријата за међуправославне односе, за сарадњу Цркве и друштва, за међухришћанске везе и неколико Сектора – за стране установе, за православна ходочашћа, а касније и Сектор за информисање и Издавачки сектор. Све наведено је довело до значајног побољшања ефективности пословања Одељења у целини. 

Као резултат дугих консултација и преговора у којима је активно учествовало Одељење, 17. маја 2007. године потпуно је обновљено јединство Московске патријаршије са Руском заграничном црквом потписивањем Акта о канонским односима.

Вођен пастирском бригом за православне сународнике који су се услед миграција нашли ван граница наше Отаџбине, ОСЦП је знатно повећао број заграничних парохија и институција Московске патријаршије, те је 2008. године било 316 парохија и 16 манастира у 51 страној држави. Поред тога, постоји 19 манастира и око 300 парохија Руске заграничне цркве изван канонске територије Московске патријаршије. 

Након упокојења Најсветијег Патријарха Алексија II, 6. децембра 2008. године Свети Синод је изабрао митрополита Кирила за местобјуститеља Патријаршијског престола, а 27. јануара 2009. године на Помесном сабору Руске православне цркве за Најсветијег Патријарха московског и целе Русије. Интронизација Најсветијег Патријарха Кирила одржала се 1. фебруара 2009. године у храму Христа Спаситеља.  

1981

Митрополит мински и белоруски Филарет (Вахромејев)

Митрополиту Филарету је припала част да управља Одељењем за спољне црквене односе Московске патријаршије током дугог периода припрема Руске православне цркве за свечаност поводом хиљадугодишњице Крштења Русије и током ње. Владика Филарет је био председавајући Одељења од 1981. до 1989. године. 

Одељење за спољне црквене односе под управом митрополита Филарета дало је изузетан допринос у погледу обима, комплексности и значаја општецрквеном процесу поводом великог јубилеја у јуну 1988. године. Слављење хиљадугодишњице Крштења Русије оживело је сећање многих народа, који су насељавали Совјетски Савез, добило карактер сведржавног догађаја и представљало снажан импулс у обнови важног места које Руска православна црква заузима у друштву, за постепено оживљавање вековних традиција њеног служења и сведочења народу Божијем. 

1972

Митрополит крутицки и коломенски Јувеналиј (Појарков)

Од 1972. до 1981. на месту председавајућег Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије био је митрополит крутицки и коломенски Јувеналиј (Појарков), који је управљао ОСЦП-ом са дубоком оданошћу повереном послушањем, познавањем проблематике и пожртвованошћу.

1960

Митрополит Никодим (Ротов)

Од 1960. до 1972. године митрополит лењинградски и новгородски Никодим (Ротов) био је председавајући Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, објединивши обиље идеја, насушно потребних Цркви, одлучношћу и упорношћу претворивши их у живот.

Митрополит Никодим је морао да савладава велике потешкоће које је наносила грађанска власт, што је чинио његовом уобичајеном непопустљивошћу. Спољна, нарочито међународна делатност Цркве у годинама прогона, имала је најважнији значај да би се зауставило њихово даље ширење и да би се власти онемогућило или отежало да затвара и руши манастире и храмове.

Омогућивши постављање младих епископа на стране катедре, стварао је могућност за њихов даљи прелазак на канонску територију Цркве, чиме је успео да подмлади и рашири епископат Руске православне цркве.

1946

Митрополит Николај (Јарушевич)

Митрополит крутицки и коломенски Николај (Јарушевич) је управљао Одељењем за спољне црквене односе Московске патријаршије од 1946. до 1960. године.

Ово је период када активности Одељења умногоме одређују карактер спољних послова Руске православне цркве у садашњој фази, продубљују традиционалне облике међуцрквених односа и када се започиње низ нових праваца у овој области црквеног пословања. 

Нарочито треба истаћи да су у овом периоду активност Цркве, њени први контакти са друштвеним организацијама довели до њеног постепеног излажења из изолације, грађења првих мостова са државом, политичким, научним и културним светом.