Патријарх Порфирије је човек широке душе

Епископ моравички Антоније, представник Српске цркве у Москви, говорио је о особеностима животног пута и службе Његове Светости Патријарха српског Порфирија, као и о његовим људским особинама.

Владика подсећа да је патријарха Порфирија, који је 18. фебруара ове године изабран на Сабору у Београду, у манастиру Високи Дечани замонашио његов духовни отац, јеромонах Иринеј (Буловић), који је касније постао епископ новосадски и бачки. За јерођакона га је рукоположио 1986. године епископ рашко-призренски Павле, касније патријарх српски (+2009).

Његова Светост патријарх Порфирије дипломирао је на Богословском факултету Универзитета у Београду, студирао на Универзитету у Атини, где је 2004. године одбранио докторску дисертацију. Године 1999. прелази у бачку епархију и постаје игуман манастира Ковиљ. „Водио је високи духовни живот и будио поштовање и искрену љубав братства, а касније је постао духовни отац у многим манастирима“, истакао је моравички епископ Антоније.

Будући патријарх Порфирије за митрополита загребачко-љубљанског изабран је 2014. године.

Говорећи о разним активностима новог поглавара Српске православне цркве, владика Антоније напомиње да је владика Порфирије водио Одељење за пастирску психологију на Богословском факултету Универзитета у Београду, где је предавао до избора на патријаршијски трон. Основао је друштво за лечење зависности од дроге, а такође је и признати стручњак у области деструктивних секти.

Лично познајем митрополита (а данас Његову Светост патријарха) Порфирија већ дуги низ година, нагласио је настојатељ Српског подворја у Москви. То је особа широке душе, отворена, добра. Сви епископи Српске цркве га воле, о чему сведочи и чињеница да је већ у првом кругу избора патријарха за њега гласао 31 од 47 чланова Савета. Дивно је када већина епископа подржава свог поглавара.

Живот и служба патријарха Порфирија нису прошли без болних историјских тачака. „Као особа која је положила монашки завет на Косову, у својој првој беседи након устоличења, рекао је да ће приоритет његове службе бити очување Косова и Метохије у оквиру државности Србије и под окриљем Српске православне цркве“, казао је моравички епископ Антоније. „За сваког Србина Косово представља срце, колевку духовности српског народа и порекло државе Србије.“

Владика се нарочито задржао на годинама службе садашњег поглавара Српске православне цркве у Хрватској. „Ово је веома тешка геостратешка област, нарочито за Србе“, рекао је. - Као што знате, између Срба и Хрвата постоје тензије, које су посебно резултат неких догађаја из Другог светског рата, као што је проглашење Независне Државе Хрватске 1941. године и стварање концентрационог логора Јасеновац у лето исте године. Тамо је убијено 700 хиљада људи, углавном етничких Срба. И, ето, владици Порфирију је запало да врши службу у престоници Хрватске, да буде мост између две земље, између људи који живе у њима. Кад сте на таквом месту, врло је тешко пронаћи праве речи, како не бисте увредили људе који тамо живе и који ће живети, а истовремено се сећајући страшне трагедије. Сећам се речи патријарха Германа (+1991) из његове архипастирске беседе после парастоса у Јасеновцу: Као хришћани, ми морамо опростити нашој браћи, али као људи не можемо заборавити шта се догодило и геноцид који је почињен над нашим народом.“

„После смрти загребачко-љубљанског митрополита Јована (Павловића, +2014), наша Црква се суочила са тешким питањем: кога поставити у Загребу? - наставио је владика Антоније. – Јер је ово једна од најтежих епархија. Морамо комуницирати не само са представницима власти, већ и Католичке цркве у Хрватској, с којом имамо сукоб због могуће канонизације кардинала Алојзија Степинца. Хрвати желе да канонизују овог кардинала, под чијим се благословом догодио геноцид над Србима током ратних година, на шта Српска црква, наравно, никада неће моћи да пристане. Захваљујући посебним напорима Хијерархије Српске цркве, чули су нас у Ватикану, те је канонизација одложена за неко време. Радује то што је папа Фрања овом приликом рекао да светац треба да буде „светац љубави и мира, а не мржње“.

Како је нагласио представник српског патријарха при Патријарху московском и целе Русије, „тада, 2014. године, избор је пао на владику Порфирија, који се добро носио са овим тешким послушањем“.

„Не делећи слушаоце на католике и православце, држао је заједничка предавања у нашој гимназији у Загребу. На разговорима са владиком окупљали су се и католичко свештенство, и научници и обични људи. У њему су пронашли човека, пријатеља, оца, миротворца који је сејао љубав, а не мржњу “, навео је владика Антоније.

Сектор за информисање ОСЦП-а