Представници Естонске Православне Цркве говорили су УН о кршењу права верника

Сектор за информисање ОСЦП-а, 20.03.2025. Током 58. заседања Савета за људска права УН, које се одржава у Женеви од 24. фебруара до 4. априла 2025. године, говор је одржао представник Естонске Православне Цркве епископ тартуски Данил, који је изразио забринутост због припреме предлога закона о изменама и допунама естонског Закона о црквама и парохијама.

„Тренутно естонски парламент разматра закон који нам забрањује било какве везе са верским центром у Руској Федерацији. Међутим, не можемо напустити канонску везу, јер је то део наше вере“, рекао је владика Данил.

Према његовим речима, закон садржи норме које заправо чине Естонску Православну Цркву одговорном за поступке верских поглавара друге земље, што је у супротности са правним принципом индивидуалне одговорности. „Сматрамо да су поступци естонских власти у супротности са међународним правом и да могу довести до озбиљних последица, формирања мржње у друштву и кршења људских права“, нагласио је архијереј.

Епископ Данил је најавио и намеру да започне активан рад на људским правима на међународном нивоу, како би се постигао ефикасан правни и дипломатски одговор на претње верским слободама поводом припреме овог закона, преноси сајт Естонске Православне Цркве.

Говоре представника Естонске Православне Цркве подржала је међународна алијанса за људска права „Црква против ксенофобије и дискриминације“, као и организације за људска права са консултативним статусом при УН – „Public Advocacy“ и „VSI Zmogaus teisiu apsauga“.

Нацрт измена и допуна Закона о црквама и парохијама, а посебно његове одредбе које забрањују естонским верским организацијама да слободно бирају и успостављају канонске и организационе везе са верским центрима у иностранству, у супротности су са међународним правом, прокоментарисао је шеф организације за људска права „Public Advocacy“ Олег Денисов.

„Ове норме крше слободу вероисповести, што укључује, између осталог, право верника да самостално и без икаквог мешања бирају правну и организациону структуру, укључујући методе и облике односа са страним верским центрима. Држава не може да утврђује параметре и услове верницима да исповедају своја верска уверења, не може забранити или захтевати укидање историјски утврђених верских уверења“, рекао је адвокат, додавши да ће „Public Advocacy“ подржавати Естонску Православну Цркву при УН, ОЕБС-у, институцијама за људска права Европске уније и другим овлашћеним структурама.