Председавајући ОСЦП-а започео посету Српској Православној Цркви
Сектор за информисање ОСЦП-а, 16.11.2024. Дана 15. новембра, по благослову Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила, митрополит волоколамски Антоније, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, допутовао је у Београд. На путовању митрополита Антонија прате саветник Његове Светости Патријарха московског и целе Русије протојереј Николај Балашов, заменик председавајућег ОСЦП-а протојереј Игор Јакимчук и секретар председавајућег ОСЦП-а свештеник Николај Васин.
На аеродрому у српској престоници делегацију Руске Православне Цркве дочекали су представник Патријарха српског при Патријарху московском и целе Русије епископ ремезијански Стефан, викар Патријарха српског епископа топлички Петар, настојатељ Подворја Руске Православне Цркве у Београду протојереј Виталиј Тарасијев, шефа канцеларије Патријарха српског протојереј Ђорђе Стојсављевић.
Истог дана, у Палати „Србијa“ одржан је састанак председавајућег ОСЦП-а са министром Владе Србије Н. Поповићем. Састанку су присуствовали чланови делегације Руске Православне Цркве, као и ректор Карловачке богословије протојереј Јован Милановић, продекан Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву протојереј Дарко Ђого и клирик Епархије зворничко-тузланске протојереј Милош Тришић. Поздрављајући митрополита Антонија и његове пратиоце, Н. Поповић је истакао да је њихова посета уприличена поводом 100. годишњице освећења Храма Свете Тројице – Подворја Руске Православне Цркве у Београду, и напоменуо да је за Србију ова годишњица важна не само са црквеног, него и са државног становишта, пошто је храм настао заједничким напорима Руса и Срба, и представља симбол руско-српског духовног јединства. Председавајући ОСЦП-а је подсетио да је црква Свете Тројице подигнута током трагичних година масовног егзодуса народа из Русије, захваћеног револуционарним превирањима, и да ће руски народ заувек чувати сећање на љубав и гостопримство, којима је српски народ исте вере дочекивао руске избеглице, обезбеђујући им све услове за живот, а, пре свега, дајући му могућност изградње сопствених храмова. По речима владике Антонија, и у овим тешким временима црква Свете Тројице је духовни мост који повезује руски и српски народ, видљив знак њиховог вековног пријатељства, искушаваног многим страдањима која су поднели.
Потом је митрополит волоколамски Антоније учествовао на конференцији „100 година Цркве Свете Тројице Подворја Руске Православне Цркве и њен однос са Српском Православном Црквом“, која је окупила научне, црквене и јавне личности из Србије, Русије и других земаља. У свом говору председавајући ОСЦП-а је присутнима пренео поздраве Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила, захваливши се представницима научне јавности на пажњи посвећеној овом датуму. Говорећи о јубилеју, митрополит Антоније је истакао да историја руског народа, који је у XX веку доживео једну од најтрагичнијих страница у својој историји, сведочи да је за човека немогуће да живи без Бога. Архијереј је скренуо пажњу да је руски народ, напуштајући отаџбину због револуције, мислио првенствено не на материјалне потребе, већ на то како да организује свој духовни живот. Међу стварима које ће им најпре затребати понели су иконе, богослужбене књиге и утвари, схватајући да у далекој земљи неће моћи да живе без Цркве. Председавајући Одељења за спољне црквене послове напоменуо је да су, за разлику од других земаља у којима су живели руски емигранти, они у Србији имали прилику да граде цркве и да су се осећали као да су у свом дому, окружени браћом и сестрама – људима који су их са топлином и срдачношћу прихватили као да су им рођаци. Архијереј је нагласио да Руска Православна Црква и данас чува сећање на ово дивно гостопримство.
Истог дана увече митрополит волоколамски Антоније са пратњом стигао у град Нови Сад, где су их срдачно дочекали архиепископ и митрополит бачки Иринеј и викар Бачке епархије епископ мохачки Дамаскин. У братској комуникацији која се одвијала саговорници су разменили мишљења о различитим текућим међународним и међуправославним питањима.