У Београду одали помен руским војницима који су погинули у Првом светском рату

Сектор за информисање ОСЦП-а, 03.08.2024. Првог августа, на Дан сећања на руске војнике погинуле у Првом светском рату 1914-1918, служен је парастос код меморијалног споменика у Руској некрополи на Новом гробљу у Београду. Помен погинулим борцима служио је настојатељ Подворја Руске Православне Цркве у српској престоници протојереј Виталиј Тарасјев.

Пре тога је одржана свечана церемонија полагања венаца на меморијални споменик. Како је саопштено на Телеграм каналу Министарства спољних послова Руске Федерације, догађају су присуствовали државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Нинослав Јовановић, државни секретар Министарства за бригу о породици и демографију Србије Никола Вукелић, и заменик министра за бригу о селу Србије Горан Миленковић, дипломате руске амбасаде, представници власти већег броја градова и општина Србије, борачке и јавне организације, удружења руских сународника и друштава руско-српског пријатељства.

***

На територији Руске некрополе на Новом гробљу у Београду налази се споменик посвећен Николају II и 2.000.000 руских војника Великог рата, који је 1935. године подигао архитекта Р.Н. Верховски. Споменик се сестоји од крипте постамента на којој стоји фигура Архангела Михаила са мачем. Споменик је од сивог камена, у подножју је симболични приказ: рањени руски официр брани заставу.

У крипту су превезени посмртни остаци 387 официра и војника Руског експедиционог корпуса који су погинули 1916-1918. на Солунском фронту, где су руске трупе постигле значајне војне успехе, борећи се раме уз раме са српским и француским војницима. У крипти се налазе и посмртни остаци 136 официра и војника две руске артиљеријске батерије које су браниле Београд током опсаде Аустроугара и Немаца, пепео четворице руских ратних заробљеника које су Аустријанци стрељали јер су одбили да утоваре гранате за фронт, двојица морнара са брода „Тираспољ” који су погинули код дунавске луке Кладово и још стотинак руских војника који су умрли у војним болницама у окупираној Србији од стране Аустријаца.

Иницијатор изградње, пуковник Михаил Скородумов, носилац ордена Светог Георгија, који је у рату рањаван једанаест пута и изгубио десну руку, организовао је прикупљање потребних средстава. Сваки камен употребљен за изградњу споменика био је процењен на 300 динара. На камену је уклесано име дародавца. Руска емиграција је уз велики труд прикупљала средства за споменик, понекад жртвујући и своју последњу уштеђевину.

У капели, која је у подножју споменика, налази се велики крст, који су Срби направили од железничких шина, са натписом „Руски јунаци који су животе положили за слободу Србије“.

Фотографија: Лола Ђорђевић/Спутњик