Његова Светост Патријарх Кирил упутио је апел поводом флагрантних примера притисака на Украјинску Православну Цркву

Сектор за информисање ОСЦП-а, 27.04.2024. Поводом нових флагрантних примера притисака на Украјинску Православну Цркву, њен епископат, свештенство, заједнице и манастире, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил 27. априла 2024. године упутио је поруке Предстојатељима Помесних Православних Цркава и низу верских личности, али и представницима међународних организација.

Предстојатељ Руске Православне Цркве је у својим порукама рекао да је Служба безбедности Украјине 24. априла извршила претресе у Свјатогорској лаври, једном од највећих манастира Украјинске Православне Цркве, познатом у Украјини и иностранству. Игуман манастира, митрополит свјатогорски Арсеније, оптужен је по политичкој основи. Поводм за кривично гоњење био је његов говор у храму у којој је наводно јавно обелоданио информације о локацији украјинских оружаних снага. Приликом претреса приведен је и сам митрополит Арсеније, а 25. априла задржан је на 60 дана у притвору без права на кауцију.

„У говору за који се митрополит Арсеније терети обавестио је вернике да су уочи црквеног празника 23. септембра 2023. године службеници СБУ поставили пунктове на путу ка манастиру и извршили проверу докумената стотине верника који су желели да посете манастир“, рекао је Патријарх Кирил. „Истовремено, службеници СБУ и локалних паравојних јединица незаконито су прикупљали личне податке ходочасника, њихове бројеве телефона и мејл адресе и фотографисали сваког од њих. Митрополит Арсеније је у свом говору истакао дискриминаторну природу ових провера, истичући да су масовна ходочашћа других вероисповести у Украјини вршена без препрека украјинских специјалних служби. Јавно помињање контролних пунктова није нанело штету оружаним снагама Украјине, а изазвано је услед објективних разлога – стварањем препреке верницима да присуствују богослужењима“.

Његова Светост је нагласио: „Вишедневно хапшење митрополита Арсенија по вештачким, насилним основама је још једна од низа других казнених мера усмерених против јавних говорника Украјинске Православне Цркве и њених информативних извора“.

С тим у вези, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил напоменуо је да је раније, 13. марта ове године, СБУ најавила покретање кривичног поступка против 14 радника верског информативног ресурса „Унија православних новинара“, оптужујући их за „велеиздају“, „сарадњу“ и друге злочине.

„Прогоне их на основу новинарске делатности, односно објава о кршењу права верника Украјинске Православне Цркве. Ова кршења су забележена у извештају о примени људских права у Украјини, који је 4. октобра 2023. године објавила Канцеларија високог комесара УН за људска права, као и у њеним другим документима и другим међународним организацијама за људска права“, рекао је Његова Светост. Четворица осумњичених новинара, међу којима је и један свештеник, ухапшени су и налазе се у притвору. Прети им вишегодишња или доживотна затворска казна.

Како је истакао Његова Светост Патријарх Кирил, украјинске власти су у априлу ове године,без објашњења блокирале бројне православне новинске ресурсе на Интернету, који су извештавали о верској политици власти, ситуацији Украјинске Православне Цркве и примерима кршења права њених верника.

А СБУ је 12. априла извршила претрес у месту пребивалишта другог јавног говорника Украјинске Православне Цркве, заменика председавајућег њеног Одељења за спољне црквене односе, теретећи га да је осумњичен за његове јавне говоре и за то што је, према речима прес-службе СБУ, „покушао да дискредитује Украјину на међународној арени“. „Желим да истакнем да су оптужбе подигнуте два дана након што је поменути представник Украјинске Православне Цркве обавестио делегацију Конференције европских цркава која је дошла у Кијев о кршењу права верника у Украјини, посебно о претњи којом се Украјинска Православна Црква законом забрањује“, навео је Патријарх.

Он је такође поново покренуо питање текућих припрема у украјинском парламенту за усвајање у другом читању предлога закона Кабинета министара Украјине бр. 8371 „О изменама појединих закона Украјине у вези са активностима верских организација у Украјини.“ Његова Светост Патријарх Кирил је 19. октобра 2023. године упутио апел поводом разматрања документа у првом читању. Његова Светост је нагласио: „Сврха закона је да се фактички забрани Украјинска Православна Црква, као и да се олакша процес конфискације њених цркава и имовине, што ни сами законодавци не крију у својим јавним изјавама.“ Према речима парламентараца, закон би могао бити усвојен у другом читању у мају ове године.

Прогон верника Украјинске Православне Цркве у Украјини „поприма обележја тоталног антирелигиозног терора, који подразумева затварање цркава и манастира, незаконит прогон свештенства и мирјана, вансудска кажњавања, као и затварање информативних извора који откривају истину о прогону“, нагласио је Патријарх Кирил.

Он је истакао да се „репресија спроводи против оних који покушавају да сведоче о кршењу верских слобода у међународној сфери, и усмерена је тако да сузбије свако јавно сведочење о верском прогону до тренутка законске забране Украјинске Православне Цркве и хиљаде њених заједница у Украјини“.

Истовремено, судска ревизија кривичних пријава против намесника Кијево-печерске лавре, митрополита вишгородског и чернобиљског Павла, митрополита запорошког и мелитопољског Луке, митрополита черкаског и каневског Теодосија, митрополита банченског Лонгина и низа других свештенослужитеља се наставља. Митрополит туљчински и брацлавски Јонатан, осуђен на пет година затвора, чека апелациону одлуку.

***

„Све већи притисак на Украјинску Православну Цркву добио је карактер отвореног верског прогона и приморава ме да вам се опет и опет обраћам за подршку, сећајући се речи Апостола: И ако страда један уд, с њим страдају сви удови Православне Цркве (1. Кор. 12, 26). Ово пише у порукама које је Његова Светост Патријарх Кирил упутио Предстојатељима Помесних Православних Цркава.

Његова Светост је затражио да се моле за давање Божије помоћи, храбрости и утехе страдалним архипастирима, пастирима и верницима Украјинске Православне Цркве и позвао да дигну глас и да их подрже.

Поруке Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила упућене су: Његовој Светости Патријарху Великог града Антиохије и свега Истока Јовану X, Његовом Блаженству Патријарху Светог града Јерусалима и целе Палестине Теофилу III, Његовој Светости и Блаженству Католикосу-патријарху целе Грузије Илији II, Његовој Светости Патријарху српском Порфирију, Патријарху румунском Данилу, Светом Синоду Бугарске Православне Цркве, Његовом Блаженству Архиепископу тиранском и целе Албаније Анастасију, Његовом Блаженству Митрополиту варшавском и целе Пољске Сави, Његовом Блаженству Митрополиту Чешких земаља и Словачке Ростиславу, Његовом Блаженству Митрополиту целе Америке и Канаде Тихону, Његовом Блаженству Архиешископу охридском и македонском Стефану, као и римском Папи Фрањи, Патријарху Коптске Цркве Тавадросу II, г. поглавару Англиканске Заједнице Архиепископу кентерберијском Џастину Велбију, Католикосу Истока и митрополиту маланкарском Василију Мар Томи Матеју III, Врховном Патријарху и Католикосу свих Јермена Гарегину II, Католикосу Врховног Дома Киликијске Јерменске Апостолске Цркве Араму I, Католикосу-Патријарху Асирске Цркве Истока Мар Ави III, маронитском Патријарху Антиохихе и целог Истока Бешари Бутросу ар-Раију, генералном секретару Светског савета цркава доктору Џерију Пилеју, председнику Евангелистичке асоцијације „Били Грејм“ Френклину Грејму.

***

У обраћању лидерима и представницима међународних организација Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил замолио их је да „обрате пажњу на горенаведене чињенице флагрантног кршења људских права у Украјини и уложе напоре да заштите право на слободу вероисповести верника и заједница Украјинске Православне Цркве“.

Поруке су упућене: генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутјерешу, Високом комесару УН за људска права Фолкеру Тјурку, генералној секретарки ОЕБС-а Хелги Марији Шмид, директору Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права Матеу Мекачију, генералном секретару Савета Европе Марији Пејчиновић-Бурић, Високом комесару ОЕБС-а за националне мањине К. К. Абдрахманову, специјалном известиоцу Савета УН за људска права за питања савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције К. П. Ашвинију и специјалном известиоцу Савета УН за људска права за слободу вероисповести или уверења Назили Гани.