Митрополит будимпештански и мађарски Иларион предводио Литургију у јасеновачком манастиру поводом дана сећања на Свете новомученике јасеновачке
Сектор за информисање ОСЦП-а, 02.09.2023. Митрополит будимпештански и мађарски Иларион посетио је 1. и 2. септембра 2023. године Хрватску на позив епископа пакрачко-славонског Јована (Српска Православне Црква), чија се епархија граничи са Мађарском.
У Загребу је 1. септембра увече у резиденцији изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Србије у Републици Хрватској Јелене Милић одржан свечани пријем у част госта из Руске Православне Цркве. Пријему су присуствовали бивши председник Хрватске И. Јосиповић, Апостолски нунције, представник Свете столице у Републици Хрватској надбискуп Ђорђо Лингва, председавајући Бискупске конференције Хрватске загребачки надбискуп Дражен Кутлеша, епископ пакрачко-славонски Јован и бројни представници дипломатског кора.
Митрополит Иларион је 2. септембра, по благослову Његове Светости Патријарха српског Порфирија, началствовао Божанственом Литургијом у јасеновачком манастиру, на месту подвига Светих новомученика јасеновачких.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: архијереј Македонске Православне Цркве митрополит кумановско-осоговски Григорије, архијереји Српске Православне Цркве, епископ пакрачко-славонски Јован, епископ бихаћко-петровачки Сергије, епископ буеносајрески и јужноамерички Кирило, епископ далматински Никодим, епископ ваљевски Исихије, епископ будимљанско-никшићки Методије, епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и викар Епархије берлинско-немачке Руске Загараничне Цркве епископ штутгартски Јов. Током Литургије помињали су се Предстојатељи Руске и Српске Православне Цркве.
На крају Свете Литургије обављено је освештавање хлеба, вина и жита на хумци, која се налази на територији некадашњег логора смрти Јасеновац, где су хрватски фашисти током Другог светског рата побили стотине хиљада Срба.
У поздравном говору митрополит Иларион је пренео благослов Патријарха московског и целе Русије Кирила. Архијереј је нагласио да је мало вероватно да ћемо икад сазнати тачан број жртава Јасеновца, као и имена свих невино мучених и убијених. Али код Бога сви су живи, и нико није избрисан из молитвеног сећања Цркве. Јасеновачки мученици су умрли страшном смрћу, али Црква њихово страдање доживљава као подвиг. Зато дан њиховог сећања није дан жалости, већ црквенe победе.
Истог дана обављено је и освећење зграде новоизграђене научне библиотеке јасеновачког манастира. Освећење је обавио митрополит Иларион, а саслуживали су му митрополит кумановско-осоговски Григорије и епископ пакрачко-славонски Јован.
Комеморативном догађају присуствовала је министарка правде М. Поповић као лични представник председника Републике Србије, која је била у пратњи изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Србије у Републици Хрватској Ј. Милић и директора Музеја жртава геноцида С. Дејана Ристића. Међу почасним гостима били су и изванредни и опуномоћени амбасадор Руске Федерације у Републици Хрватској А. А. Нестеренко, државни службеници, чланови дипломатског кора и представници верских заједница Хрватске.
На богослужењу су се молили преживели затвореници Јасеновца и њихови потомци из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Македоније и Словеније.
***
Јасеновац је логор смрти који су створиле усташе (хрватски фашисти) августа 1941. године. Налазио се на територији Независне Државе Хрватске у близини села Јасеновац, 60 км од Загреба. Имао је пет међусобно повезаних логора, познатих по бројевима од I до V.
Свети новомученици јасеновачки су православни логораши који су страдали у периоду 1941–1944. године. Током Другог светског рата у јасеновачким тамницама уништено је стотине хиљада православних Срба, од којих су многи страдали због оданости Православљу. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве прославио је Сабор новомученика јасеновачких. Њихова имена су уврштена у календар Руске Православне Цркве, а обележавају се 31. августа (13. септембра).