Његова Светост Патријарх Кирил обратио се верским личностима и представницима међународних организација поводом ситуације са Кијево-печерском лавром
Сектор за информисање ОСЦП-а 11.03.2023. Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил обратио се 11. марта 2023. године поглаварима Помесних Православних Цркава, бројним верским личностима и представницима међународних организација са порукама у којима је изразио дубоку забринутост због наглог повећања државног притиска на православне хришћане Украјине. Као што је познато, 10. марта ове године руководство Националног резервата „Кијево-печерска лавра“ Министарства културе и информационе политике Украјине обавестило је заједницу Успенске Кијево-печерске лавре Украјинске Православне Цркве о раскиду уговора о коришћењу храмова и манастирских здања и захтевало да се територија манастира напусти до 29. марта.
Његова Светост је истакао да је овој одлуци претходио низ мера притисака на монашку заједницу Кијево-печерске лавре. Он је посебно подсетио на понижавајуће претресе манастирских здања и конака, које су организовале специјалне службе Украјине у новембру 2022. године и раскид уговора са манастиром о коришћењу два највећа храма манастира 31. децембра исте године. Вид притиска представља и вишемесечна клеветничка информативна кампања у којој учествују државни медији и ТВ канали, као и радикални политичари, верске и јавне личности, усмерена против манастира, позивајући на његово изузимање из коришћења заједнице, па чак и насилно одузимање.
„Кијево-печерска лавра је први манастир Кијевске Русије, који постоји од XI века, родноначелник заједничке духовне и монашке традиције руског, украјинског и белоруског народа. То је колевка наше цивилизације и националних култура“, подсетио је патријарх Кирил. „Ту је написан први историјски споменик Древне Русије – „Повест о давним временима“, одакле потичу писмо и књижевност наших народа. Кроз хиљадугодишњу историју манастир је у више наврата страдао услед похода, страних освајања и отвореног прогона хришћана, али тек за време владавине атеистичке власти у XX веку монахе Кијево-печерске лавре су протеравали из манастира“.
Истовремено, како је приметио Најсветији Владика, „нове генерације монаха поново су оживеле манастир и уложиле огроман напор и велика средства (уз минималну помоћ државе, или чак одсуство исте) за рестаурацију манастира, обнову Успенског и Трапезног храма, који су сада одузети, али, најважније – да би се у њима обновиле старе духовне традиције и пуноправни монашки живот“.
Наводећи да је данас Кијево-печерска лавра светиња од свеправославног значаја, чије храмове посећују хиљаде ходочасника, Његова Светост Патријарх Кирил је нагласио: „Лавра је један од највећих православних манастира у свету, обједињујући преко две стотине монаха и искушеника. На њеној територији се налази и центар управе Украјинске Православне Цркве, ту живе стотине будућих свештенослужитеља – студената Кијевске духовне академије“.
Предстојатељ Руске Православне Цркве је посебно напоменуо да ултиматум државних органа упућен Кијево-печерском манастиру, који су објавили украјински медији, „скреће пажњу на себе одсуством довољних правних основа“. Штавише, „рад одређене комисије на тражењу прекршаја у привредној делатности манастира није био транспарентан, а њен репресивни циљ – потпуно протеривање монаштва из манастира нису крили државни службеници и представници других верских организација Украјине, који су под утицајем световних власти“.
„За жаљење је чињеница да се сада на најочигледнији начин крше права и слободе у тренутку када државни врх Украјине изјављује своју приврженост демократским нормама, европском путу развоја, поштовању људских права и слобода“, нагласио је Његова Светост Патријарх Кирил.
Његова Светост је апеловао на верске личности и представнике међународних организација да „учине све могуће напоре да спрече принудно затварање манастира, које би довело до кршења права милиона украјинских верника на слободу вероисповести, загарантованих Уставом Украјине, као и другим документима, као што су Повеља УН, Универзална декларација о људским правима, Декларација о елиминацији свих облика нетолеранције и дискриминације на основу вере или уверења, и многим другим актима од међународног значаја“.
Апели су посебно упућени Предстојатељима Помесних Православних Цркава, римском Папи Фрањи, Патријарху Коптске Цркве Тавадросу II, Поглавару англиканске заједнице, архиепископу кентерберијском Џастину Велбију, генералном секретару Светског савета цркава др Џерију Пилеју, генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутерешу, генералном секретару ОЕБС-а Хелги Марији Шмид, генералном секретару Савета Европе Марији Пајчиновић Бурић, високом комесару УН за људска права Фолкеру Турку, директору Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права Матеу Мекачију.