У Руској Православној Цркви забринути за судбину хришћана који су остали у Авганистану

Забринутост због перспектива развоја ситуације у Авганистану, где је након повлачења америчких трупа на власт дошао талибански покрет (забрањен у Русији), изразио је председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије митрополит волоколамски Иларион.

Дотичући се ове теме, на захтев Е. Грачове, водитељке програма Црква и свет, архипастир је подсетио да епопеја са страним војним присуством у Авганистану траје већ преко четрдесет година.

Дакле, од 1979. до 1989. године у земљи је постојао такозвани ограничени контингент совјетских трупа, чија је бројност била различита, од 81 до 120 хиљада војника. „Совјетски Савез је тада подржао авганистанско руководство управо како би спречио терористе да дођу на власт. А опозиционе снаге, које су подржавали Американци, деловале су против тадашње авганистанске владе, против контингента совјетских трупа“, навео је архипастир. „Након што се М. С. Горбачовљев контингент повукао из Авганистана, тамо је настављен грађански рат, услед којег су дошли на власт талибани неколико година. Тада су Американци ушли у Авганистан. Они су подржавали режим који се ослањао на америчко војно присуство. А сада, чим су Американци повукли своје трупе, талибани су поново на власти“.

Владика Иларион је нагласио да ситуација која се одиграва на авганистанском тлу, а због које је забринута светска заједница, не може да не брине и Руску Православну Цркву.

„Забринути смо за судбину малобројних хришћана који су и даље у Авганистану“, нагласио је председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије. Митрополит Иларион је изразио мишљење да би исправна одлука ових људи у тренутној ситуацији била да напусте земљу.

„Постоји много разлога за узбуну“, наставио је јерарх: „Забринути смо како ће се развијати ситуација у пограничним земљама и да ли ће се тероризам из Авганистана проширити у друге земље, укључујући Русију.“ Према његовом мишљењу, требало би створити изузетно чврст систем безбедности, који ће, између осталог, обухватити земље које се граниче са Авганистаном и Русијом.

У исто време, председавајући ОСЦП-а је напоменуо да историја познаје случајеве када су се терористичке организације, одбивши да користе методе терора у својим поступцима, трансформисале у политичке странке. „Стога се надам да ће се они који су сада дошли на власт у Авганистану одрећи оних начина борбе за власт, којима су прибегавали у прошлости. Молимо се да се, упркос свему што се догодило, успостави трајни мир и у Авганистану и у земљама са којима се граничи“, закључио је митрополит волоколамски Иларион.

Сектор за информисање ОСЦП-а