Епископ моравички Антоније говорио је о гласању и жребу приликом избора српског патријарха

„Према Уставу Српске православне цркве, након смрти патријарха Иринеја, избор новог поглавара од стране Архијерејског сабора требало је да се одржи након 40 дана или не касније од три месеца“, напоменуо је архипастир. „С обзиром на чињеницу да је читав свет у стравичној пандемији, није било јасно како то организовати. Сви су били забринути да ли ће практично бити могуће сазвати Сабор, али је, хвала Богу, стопа оболелих у Србији благо опала, те је Синод за датум избора патријарха одредио 18. фебруар 2021. године“.

Истовремено, прецизирао је, да би се испоштовале неопходне мере заштите, први пут у историји одлучено је да се састанак епископа одржи не у згради Патријаршије, већ у крипти храма Светог Саве на Врачару, чија је величина омогућавала да чланови Савета одрже неопходну дистанцу.

Пандемија која је у току утицала је и на састав учесника Сабора – три епископа нису била присутна. „Двоје су били болесни, а један није успео да полети из Аустралије, јер је излазак из ове земље био потпуно затворен“, рекао је владика Антоније. „Такође бих желео да истакнем да је Саветом требало да председава најстарији епископ по посвећењу – шабачки владика Лаврентије, али се он, нажалост, дан раније разболео због чега је председавајући био владика сремски Василије.“

Осврћући се на сам поступак избора патријарха, епископ моравички Антоније рекао је да је у првом кругу сваки од 47 епископа који су учествовали у раду Сабора добио папир са списком оних архијереја, који према Уставу имају право да претендују на место патријарха (главни услов је да имају више од пет година искуства у управљању епархијом). „У време Сабора, таквих је било 30 људи“, појаснио је јерарх. „Сваки учесник нашег заседања морао је да означи три кандидата, која би потенцијално видео на патријаршијском трону.“

Напоменуо је да су у првом кругу три особе добиле највећи број гласова: 31 члан је гласао за митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, 30 за епископа бачког Иринеја и 25 за епископа бањалучког Јефрема.

Затим су започеле припреме за завршни део – избор Поглавара жребом. Говорећи о томе како се то одвијало, представник Српске цркве при Московској патријаршији истакао је: „После објављивања имена тројице кандидата, два епископа-секретара Сабора, под надзором комисије коју чине три јерарха, сваки од три листа са именима кандидатазапечатили су печатом Сабора сваки од три листа са именима кандидата, које су, пак, биле стављене између листова Светог Јеванђеља. Затим је архимандрит Матеј (Ристановић) из манастира Сисојевац извадио из Јеванђеља једну коверту и предао председавајућем Сабора, епископу Василију, који је прогласио име 46. Патријарха Српске цркве, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија. Аксиос! Затим је уследило одевање у одежду патријарха и примање патријаршијских инсигнија“.

„Истовремено су отворене преостале две коверте и сви су видели која су имена написана у њима“, рекао је владика.

„Следећег дана у београдској Саборној цркви Св. Арханђела Михаила устоличен је патријарх Порфирије“, наставио је архипастир. „На његову главу стављена је бела пана и уручена му је панагија Светог Саве, као знак патријаршијског достојанства, која се преноси са једног поглавара Српске цркве на другог.“

Сектор за информисање ОСЦП-а