На онлајн конференцији дискутовало се о хришћанском одговору на изазове пандемије
12. фебруара 2021. године одржана је онлајн конференција Црква и пандемија посвећена петогодишњици сусрета папе Фрање и Најсветијег патријарха московског и целе Русије Кирила у Хавани.
Руску православну цркву су представљали: митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије, архимандрит Филарет (Булеков), заменик председавајућег, јеромонах Пантелејмон (Алешин), заменик председавајућег Одељења за црквене добротворне сврхе и социјалну службу, јеромонах Стефан (Игумнов), секретар ОСЦП-а за међухришћанске односе, М. Б. Нељубова и И. А. Николајев, сарадници ОСПЦ-а.
У оквиру Римокатоличке цркве у дискусији су учествовали: кардинал Курт Кох, председник Папског савета за унапређење јединства хришћана, епископ Рино Физикела, председник Папског већа за нову евангелизацију, свештеници Јаромир Задрапа, Јакинт Дестивел и Авелино Гонзалес, сарадници Папског савета за унапређење јединства хришћана.
Како је митрополит волоколамски Иларион истакао у свом говору, пандемија коронавируса је постало велико, и у значајној мери, неочекивано искушење за читав свет: Том глобалном несрећом пројавио се низ осетљивих међународних и социјалних дисбаланса, који се могу превазићи важним заједничким сведочењима и заједничким деловањем хришћана, као никада до сада, нагласио је архипастир. Данас смо позвани да осмислимо предстојеће изазове, како бисмо наредних месеци заједничким снагама допринели изради адекватних решења за тешке проблеме и били у стању да представимо путеве превазилажења препрека, које деле највеће хришћанске Цркве.
Председавајући ОЦСП-а је константовао да проблеми који су дотакли друштво нису мимоишли хришћанске Цркве у целом свету. У даљем говору владика Иларион објашњава на који начин је Црква превазишла период забране окупљања. Између осталог, истакнуто је да је ванредна ситуација допринела убрзаном освајању одговарајућих технологија, које су се пре пандемије врло ограничено користиле. Наравно да виртуално присуство богослужењу ни у ком случају не може да замени реално учешће, пре свега у тајни Евхаристије, нагласио је јерарх. Међутим, у најтежим тренуцима, директно емитовање не само да је било мотивисано пастирском потребом и разлозима опште бриге, него је пружало Цркви одређене мисионарске могућности. На примеру московске парохије коју водим могу да посведочим да је током пандемије у директном преносу богослужења учествовало на десетине хиљада људи, много више него што би физички стало у храм.
Према његовом мишљењу, у сличној ситуацији, посебан значај добија проповед у ширем смислу, који подразумева коришћење медијских платформи ради преноса Благе вести и откривања лепоте богослужења да би, након превазилажења опште несреће, већи број људи свесно долазио у цркве.
Председавајући ОЦСП-а је такође указао да су примери сарадње током пандемије у области доброчинства, чак и у најтежим условима затварања граница и ограничавања кретања, омогућили поновно оцењивање значаја речи које су пре пет година изрекли римски папа Фрања и патријарх московски и целе Русије Кирил: хришћанске заједнице воде велику доброчинитељску и социјалну делатност, чиме омогућују разнолику помоћ онима којима је неопходна. Православни хришћани и католици често раде раме уз раме. (Резолуција, т. 14)
Кардинал Курт Кох, председник Папског савета за унапређење јединства хришћана, у свом говору истиче: Након сусрета папе Фрање и патријарха Кирила у Хавани већ следећег дана смо одлучили да тај догађај обележавамо сваке године с циљем очувања сећања на његову историјску важност. Сагласни смо с тим да сваки пут централна тема треба да буде једна од одређених тачака Резолуције, коју су потписали поглавари Цркава.
За облежавање пете годишњице нисмо морали дуго да тражимо тему због савремене међународне ситуације, коју је обележио вирус корона, како је константовао. Указао је да су многа питања и проблеми представљени у Резолуцији у мањој или већој мери повезани са пандемијом (на пример, психолошки проблеми изазвани принуђеном изолацијом; депресија и унутарпородични сукоби, који су постали јаснији током пандемије; лоша ситуација у медицини и друштвеним областима разних земаља; економски и друштвени изазови пред којима се друштво нашло због кризе изазване вирусом корона; незапосленост; продубљивање јаза између богатих и сиромашних; протести против ограничавања слободе кретања).
Пандемија је затекла и црквени живот у основи. У разним земљама могућност служења била је или изразито ограничена, или потпуно укинута током закључавања. Та чињеница поставља питања не само политичког карактера (као што је, на пример, верска слобода), него и пастирског - потребно је разумети да ли ће се верници навићи да не посећују богослужења или ће се након пандемије вратити литургијском животу у храму, рекао је кардинал Курт Кох. Према његовом мишљењу, ако хришћани, засновани на вери, траже и проналазе корисне одговоре на данашње изазове, могу да допринесу превазилажењу бројних социјалних, психолошких, санитарних, економских и политичких проблема изазваних пандемијом.
Надаље је уследио реферат орехово-зујевског епископа Пантелејмона, председника Синодалног одељења за црквене добротворне сврхе и социјалну службу. Текст у којем су изложене конкретне чињенице црквене помоћи онима којима је била потребна саопштио је јеромонах Пантелејмон (Алешин)заменик председника јеромонах Пантелејмон (Алешин). Учесници онлајн сусрета могли су да чују о: раду службе Милосрђе и црквеној болници Св. Алексија; волонтерима који су помагали онима који су се налазили у изолацији; о дељењу хране онима који су у најтежој ситуацији остали без могућности зараде; о раду смештаја за труднице са критичним трудноћама и помоћи бескућницима. Споменуто је и планирање отварања јединственог броја телефона за црквену социјалну помоћ. Нарочита пажња била је посвећена пастирској помоћи оболелима од вируса корона у кућевним или болничким условима.
Како је истакао аутор реферата, у плану је организовање међународне онлајн конференције 2021. године на тему искуства, користи и важности службе болничких капелана. У плану је дељење искуства представника капеланских асоцијација главних хришћанских конфесија различитих западних држава, представника министарстава здравља, пацијентских удружења, научника итд, позвавши представнике Римокатоличке цркве да учествују.
Затим је наступио епископ Рино Физикела, председник Папског већа за нову евангелизацију. Према његовом мишљењу, свет се налази пред великим санитарним, економским, егзистенцијалним и духовним безеквивалентним изазовом у претходној вековној историји. Ово искуство поставља питања повезана са будућношћу друштва и наших Цркава, позваних да подржавају вернике на њиховом путу. Ово искуство ће нам поставити до сада непозната питања, која су се раније често скривала јер је феномен секуларизације наметнуо други облик делатности, истакао је епископ Рино Физикела.
Објављивање Јеванђеља током пандемије нам пружа могућност да посведочимо колико је много тога позитивног присутно у нашем животном искуству последњих месеци, уверен је он. Можемо уверено рећи да је већи део наших народа одговорио на изазове са огромним осећањем дуга, испољавајући до сада невиђену креативност. Пред нашим очима је много сведочанстава о подвизима волонтера, лекара, медицинских радника, свештеника и монаха, обичних људи, млађих и старијих, комшија, породица принуђених да живе на неколико квадратних метара. На овај или онај начин открили смо огромне унутрашње ресурсе, који су нам помогли да преживимо време пандемије.
Након тога је уследила дискусија на актуелна питања поменута у рефератима.
Онлајн конференцију је затворио митрополит волоколамски Иларион захваливши се учесницима на садржајној дискусији и изразивши наду да ће се после пандемије продубити и ширити сарадња Руске православне са Римокатоличком црквом у области доброчинства и социјалне службе.
Сектор за информисање ОСЦП-а
(скраћена верзија)