На Свецрквеним докторским студијама одржана презентација књиге „У одбрану саборског устројства Православне Цркве“.
Сектор за информисање ОСЦП-а 29. новембар 2025. Дана 26. новембра 2025. године „Свецрквене докторске и постдипломске студије Ћирило и Методије“ биле су домаћин презентације књиге „У одбрану саборског устројства Православне Цркве: Теорија о првенству Цариградског патријарха и њена критика“. Аутор књиге је игуман Дионисије (Шљонов), руководилац докторских студија на Московској духовној академији, директор Синодалне библиотеке Руске Православне Цркве назване по Његовој Светости Патријарху Алексију II, члан Синодалне библијске и богословске комисије и игуман ставропигијалног мушког манастира Светог Андреја у Москви.
У догађају су учествовали: митрополит волоколамски Антоније, председник Одељења за спољне црквене послове; митрополит Јоанатан (Јелецких), члан Патријаршијског савета за културу; епископ истрински Серафим, председник Синодалног одељења за питања младих; протојереј Николај Балашов, саветник Патријарха московског и целе Русије; протојереј Валентин Асмус, специјалиста за византијску историју и културу; Алексеј Солопов, шеф Катедре за класичну филологију на Московском државном универзитету „М. В. Ломоносов“; особље Одељења за спољне црквене односе, Свецрквених студија и други представници академске заједнице.
Књига игумана Дионисија писана је током шест година и објављена је у октобру 2025. године као заједнички пројекат манастира Светог Андреја и Московске духовне академије. Њен наслов одражава њен садржај, који је посебно релевантан у ери губитка јединства у глобалном Православљу. Сложено питање односа између саборности и првенства истражује се на вишеструк начин, ослањајући се на традиционалне Православне вредности и узимајући у обзир савремена питања.
Отварајући догађај, митрополит волоколамски Антоније истакао је важност и релевантност проучавања тема о којима се говори у књизи. Како је председник Одељења за спољне црквене послове (ОСЦП) приметио, „књига испитује питање које је данас најхитније у међуправославним и међухришћанским односима“.
Реферат игумана Дионисија праћен је презентацијом. Објашњавајући наслов књиге, аутор је нагласио: „Првенство Цариграда крши саборску традицију Цркве као традицију Васељенских сабора и противречи саборском духу Цркве, принципу католичности – ономе што сви прихватају“.
Затим је представљена историја књиге и разматрана су главна питања којима се бави. Књига се ослања на књиге, чланке и онлајн публикације и заговорника теорије првенства и бранилаца саборске еклисиологије, које се редовно систематизују и анализирају у Ставропигијалном манастиру Светог Андреја. Материјал књиге је представљен у седам делова (четрнаест поглавља):
I. Право Сабора и обичајно право.
II. Саборска структура Православне Цркве и њена изобличења.
III. Првенство, хијерархијски односи између предстојатеља.
IV. Жалбе и дијаспора.
V. Оптужбе против Русије и Руског света.
VI. Антиканонско стварање Православне цркве Украјине.
VII. Противници и браниоци саборске еклисиологије у свету грчког Православља.
Публикација је добила високе похвале од Свештено началства, према веб-сајту „Patriarchia.ru“.
Након говора игумана Дионисија учесници презентације су изнели своје коментаре. Митрополит Јонатан је истакао релевантност рада у светлу недавних изјава Цариградског патријарха у вези са судском влашћу широм целе Земље. Цариградске тврдње се граниче са јересју и искривљују патристичко учење о једнаком рангу Лица Свете Тројице. Епископ истрински Серафим је истакао актуелност истраживања. Протојереј Николај Балашов је нагласио не само актуелност, већ и значај за Цркву обраћања игумана Дионисија теми која се тиче свих православних хришћана. Протојереј Валентин Асмус је истакао да теорија о првенству Цариградског Патријарха противречи принципима самог Византијског царства, где је цар, а не цариградски епископ, имао посебну лидерску улогу у животу Цркве.
Након званичног дела догађаја учесници су имали прилику да наставе размену мишљења уз чај у неформалном окружењу. Гостима и учесницима су уручени примерци нове књиге.