Његова Светост Патријарх Кирил састао се са делегацијом Патријаршијског егзархата Африке

Сектор за информисање ОСЦП-а, 27.08.2025. Дана 27. августа у Патријаршијској сали Храма Христа Спаситеља у Москви Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил примио је делегацију Патријаршијског егзархата Африке, коју је предводио митрополит каирски и северноафрички Константин.

Састанку су присуствовали председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије, митрополит волоколамски Антоније, лични секретар Његове Светости Патријарха Кирила, епископ раменски Алексије, саветник Патријарха московског и целе Русије, протојереј Николај Балашов, заменик председника ОСЦП-а, протојереј Игор Вижанов, и чланови делегације Патријаршијског егзархата Африке: председник Мисионарског одељења Егзархата, јереј Георгиј Максимов, помоћник егзарха за верско образовање и катихизацију, протојереј Тигриј Хачатрјан, благочини црквених округа у Јужној Африци, Кенији, Танзанији, Нигерији, Камеруну, Демократској Републици Конго, Републици Конго, Уганди, Бурундију, Малавију, Централноафричкој Републици, Руанди, Мадагаскару, Обали Слоноваче, Тогу, Бенину и Буркини Фасо, као и свештенство Егзархата које служи у Анголи, Габону, Замбији и Маурицијусу, извршни директор Фондације за подршку хришћанској култури и наслеђу Ј. И. Скопенко.

Пре састанка за госте из Африке је организован обилазак Саборног храма Христа Спаситеља, саопштава прес-служба Патријарха московског и целе Русије.

На почетку састанка, поздрављајући предстојатеља Руске Православне Цркве, митрополит Константин је рекао: „Ваша Светости, Пресвети Владико и Оче, релативно недавно, у Православљу се догодила велика трагедија, када су Васељенски Патријарх, а након њега и неколико других Предстојатеља Цркава, предузели потпуно невероватан, неочекиван потез: признали су раскол који се догодио у Украјини. Многа наша браћа свештеници који служе на различитим местима, укључујући и Африку, били су веома збуњени овим поступком. А када је александријски Патријарх ступио у евхаристијско заједништво са расколницима, ови свештеници су се обратили Вама, и Ви, Ваша Светости, и Свети Синод сте показали очинску пастирску љубав и примили афричку браћу, православне свештенике, под омофор Руске Православне Цркве.“

„Сада се број ових свештеника знатно повећао, јер широм православне Африке многи желе да буду део Руске Православне Цркве, а не део раскола, приметио је Патријаршијски егзарх. - И данас су Вам у овој сали као оцу дошли благочини две епархије Патријаршијског егзархата Африке Руске Православне Цркве, епархије Северне Африке и Јужне Африке. Ови оци су најстарији свештеници својих земаља. У неким земљама то је једно благочиније, а у Кенији, на пример, већ постоји десет благочинија, у Уганди три, Камеруну два, Јужноафричкој републици једно, Танзанији два. Више од 260 свештеника и велико мноштво православних верника у православној Африци су Ваша деца, која помињу Ваше име на свакој Литургији.“

„Ваша Светости, чекамо очинску реч Предстојатеља наше руске православне Африке“, рекао је митрополит Константин.

Поздрављајући окупљене, Његова Светост Патријарх Кирил је посебно рекао: „Велика ми је радост да вас све видим, да разговарам са вама и да вас уверим да је Руска Православна Црква започела свој мисионарски рад у Африци потпуно несебично, не тражећи никакву корист.“

„Русија има дугогодишње пријатељство са многим афричким земљама. А ево разлога: наша земља никада није учествовала у трговини робљем и није колонизовала афрички континент“, објаснио је Предстојатељ. – Русија је огромна земља, највећа по површини, има много ресурса и никада није посезала за ресурсима афричког континента, и по томе се разликује од већине европских земаља. Напротив, још крајем XIX века, а посебно у XX веку, Русија је помагала афричким народима, и ви то добро знате, да бране своју независност, стекну слободу, како би експлоатација афричких народа од стране колонизатора престала и како би Африка имала могућност за слободан, динамичан развој. Наравно, борба против колонијализма је нашу земљу веома приближила афричком континенту.“

Затим је поглавар Руске Православне Цркве подсетио да је један од облика подршке афричким хришћанима био и остао обука кадрова у Русији, где су представници многих афричких држава студирали и студирају у световним и верским образовним институцијама.

Његова Светост Патријарх Кирил детаљно је изложио разлоге који су довели Свети Синод Руске Православне Цркве до потребе оснивања Патријаршијског егзархата Африке: то је „кршење основних канонских правила и норми којима Православна црква треба да се руководи“ од стране Патријарха александријског Теодора, његова „кобна одлука“ да ступи у општење са расколничком структуром, што је довело и саме јерархе Александријске Патријаршије до фактичког скретања у раскол, након чега су уследиле многе петиције свештенства из Африке које не жели да учествује у расколничким актима, о њиховом прихватању под јурисдикцију Руске Православне Цркве.

„Веома сам импресиониран храброшћу и чврстином коју сте показали на овом путу, драга браћо“, рекао је Његова Светост Патријарх. „Знам да су многи морали да издрже тешкоће, нападе у медијима, претње, непријатељске акције због свог избора у корист верности канонском Православљу... Али ви се нисте поколебали, нисте скренули са изабраног пута. Желео бих да се захвалим сваком од вас, а кроз вас и свим афричким свештеницима и верницима, на труду који сте поднели, а што је најважније, на верности канонима Православне Цркве. Желео бих да позовем све свештенство Афричког егзархата, кроз вас, да остане чврсто у својој вери и да се не плаши никаквих претњи.“

„Заиста желимо да видимо Православну Цркву у Африци јаку, способну да уједини народе континента на основу православне вере, и верујем да Православље у Африци има велики потенцијал и велику будућност. Не може бити другачије! Али да би то било тако, сви морамо много и добро да радимо“, нагласио је Његова Светост Патријарх Кирил, указујући на главне области даљег рада: стварање парохијских заједница, развој катихизације, духовно образовање и друштвене активности. Предстојатељ је посебно истакао важност позитивног примера пастира за мирјане, подсећајући да „свештенство мора да одговара високим идеалима хришћанског морала не само у црквеној служби, већ и у свом личном и породичном животу“.

Поделивши нека сећања са бројних прошлих посета афричком континенту, Његова Светост је закључио свој говор речима: „Призивам на све вас, драга браћо, благослов Божији и радујем се нашем данашњем сусрету. Очекујем од вас оно чиме бих могао да обогатим себе – ваше искуство, ваше разумевање ситуације.“

У свом одговору митрополит Константин је у име делегације Патријаршијског егзархата Африке захвалио Његовој Светости на позиву да дође у Москву, а такође је говорио о службама и догађајима током посете, и захвалио се руководству Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије и Фондације за подршку хришћанској култури и наслеђу, уз чију помоћ 71 семинариста из Африке студира у девет богословских школа Руске Православне Цркве, а спроводе се и многе друге иницијативе.

Затим је Предстојатељ Руске Православне Цркве детаљно одговорио на питања афричког свештенства.

На крају разговора свештенство Патријаршијског егзархата уручило је Његовој Светости поклоне, међу којима су штап који су израдили дрворезбари из Уганде и икона Богородице „Страсна“, израђена у техници интарзије од стране мајстора са острва Маурицијус.

Његова Светост Патријарх Кирил поклонио је афричком свештенству своју књигу „Слобода и одговорност“ на енглеском језику. Свештенству су такође уручене медаље.

Предстојатељ је доделио црквена одликовања свештенству Патријаршијског егзархата Африке.

У знак признања за њихов ревносни архипастирски труд, Његова Светост Патријарх Кирил уручио је митрополиту каирском и северноафричком Константину Патријаршијски спомен-крст и панагију.

По благослову Његове Светости бројни свештеници северноафричких и јужноафричких епархија Патријаршијског егзархата Африке одликовани су следећим медаљама Патријаршијске пажње и литургијско-јерархијским наградама за њихово ревносно служење Светој Цркви:

Патријаршијски спомен крст са украсима

протојереј Данил Луговој, настојатељ Саборног храма Светог Сергија Радоњешког у Јоханезбургу (Јужна Африка), благочини јужноафричког црквеног округа;

протојереј Димитрије Матијенко, настојатељ храма Свете мученице Маврикије на острву Маурицијус;

архимандрит Сотириј (Матумби), благочини Централног округа Републике Кеније;

архимандрит Филарет (Кимаро), благочини Централног округа Републике Танзаније;

протојереј Тигриј Хачатрјан, клирик Курске епархије, помоћник Патријаршијског егзарха Африке за просветну делатност;

право ношења златног напрсног крста

Свештеник Василије Вајча, благочини округа Њери, Република Кенија;

Свештеник Тит Кипнгени, благочини округа Нанди, Република Кенија;

Свештеник Теоклит Китињи, благочини округа Меру, Република Кенија;

Свештеник Варнава Њарија, благочини Источног округа, Република Кенија;

Свештеник Арсениј Читва, благочини округа Какамега, Република Кенија;

Свештеник Никанор Шилеси, благочини округа Вихига, Република Кенија;

Свештеник Петар Лутомија, благочини округа Лугари, Република Кенија;

Свештеник Потапије Часја, благочини округа Мигори, Република Кенија;

Свештеник Ангелос Орибе, благочини округа Хомабај, Република Кенија;

Свештеник Тома Себиранда, благочини Централног округа Републике Уганде;

Јеромонах Силуан (Браун), благочини Источног округа Републике Уганде;

Свештеник Николај Рамаросон, благочини Јужног округа Републике Мадагаскар;

Свештеник Василије Рандријанаиво, благочини Северног округа Републике Мадагаскар;

Протојереј Петар Мајуне, благочини Северног округа Републике Танзаније;

Свештеник Јоаким Бакали, благочини Републике Малави;

Свештеник Николај Мусоја, благочини Демократске Републике Конго;

Свештеник Силуан Нкунку, благочини Републике Конго;

Свештеник Сергије Војемава, благочини Централноафричке Републике;

Свештеник Павел Атангана, благочини Централног округа Републике Камерун;

Свештеник Герман Мбарга, благочини Западног округа Републике Камерун;

Свештеник Данил Агбаза, благочини Републике Нигерије;

Свештеник Партеније Дансу, благочини Западноафричког округа;

Свештеник Димитриј Нтахоншикије, благочини Републике Бурунди;

Свештеник Петар Бикамумпака, благочини Републике Руанде;

Свештеник Атанасије Ебелебеле, старији свештеник Републике Габон;

Свештеник Серафим Луманадио, старији свештеник Републике Анголе.

„Срдачно вам свима честитам на наградама и радујем се великом броју свештеника који достојанствено служе на афричком континенту, а којима су додељена ова одликовања. Желим вам свима Божју помоћ, духовну и физичку снагу, како бисте могли да наставите своју службу на афричком континенту још много година. Нека вас све Господ заштити!“, обратио се Његова Светост афричком свештенству.

***

Патријаршијски егзархат Африке основан је одлуком Светог Синода Руске Православне Цркве 29. децембра 2021. године. У то време, у Африци су постојала четири свештеника Руске Цркве, који су служили у пет парохија у четири земље. Тренутно постоје 332 парохије Патријаршијског егзархата у 36 земаља Црног континента, где служи више од 270 свештеника и ђакона. Са благословом Његове Светости, тридесет свештеника – благочиних црквених округа и старијих свештеника који представљају 22 афричке земље – налазе се у ходочасничкој посети Русији од 21. до 29. августа.

Фотографије: Прес служба Патријарха московског и целе Русије