Поглавар Руске Православне Цркве учествовао на Васкршњем пријему у Министарству спољних послова Русије
Сектор за информисање ОСЦП-а, 20.05.2025. Дана 20. маја 2025. године у Москви је у Великој резиденцији Министарства спољних послова Руске Федерације одржан свечани пријем поводом Васкрса. Догађају су присуствовали верски званичници, шефови страних дипломатских мисија, руске и стране дипломате, као и представници Администрације Председника Русије, Владе Руске Федерације, Савета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације, Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације и јавних организација.
Свечаном састанку присуствовао је Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил. Предстојатеља Руске Православне Цркве дочекао је С. В. Лавров, министар спољних послова Руске Федерације.
Догађају су присуствовали и председавајући Одељења за спољне црквене послове митрополит волоколамски Антоније, руководилац Администрације Московске Патријаршије за епархије у иностранству, митрополит крутицки и коломенски Павел, лични секретар Патријарха московског и целе Русије, епископ раменски Алексије, саветник Патријарха московског и целе Русије, протојереј Николај Балашов, заменици председавајућег Одељења за спољне црквене послове, архимандрит Филарет (Булеков), протојереј Николај Лишчењук, протојереј Игор Јакимчук, први заменик председавајућег Синодалног одељења за односе Цркве са друштвом и медијима А. В. Шчипков, свештенослужитељи и запослени у Одељењу за спољне црквене послове.
Свечаном пријему поводом Васкрса присуствовали су представници Помесних Православних Цркава при Московском Патријаршијском Престолу: Јерусалимске Цркве – архимандрит Стефан (Диспиракис), Православне Цркве Чешких Земаља и Словачке – архимандрит Серафим (Шемјатовски).
Васкршње свечане песме извео је Московски синодални хор.
Обраћајући се окупљенима на традиционалном Васкршњем сусрету у Министарству спољних послова, С. В. Лавров је свима честитао светло Васкрсење Христово – „главни православни празник, симбол духовне обнове, наде и вере“.
Он се такође обратио присутнима речима честитке поводом 80. годишњице Велике победе и посебно истакао улогу Руске Православне Цркве током Великог отаџбинског рата и у очувању молитвеног сећања на пале војнике.
Дотичући се ситуације у Украјини, С. В. Лавров је истакао да је након насилног преузимања власти 2014. године доследно истребљено све што је на било који начин повезано са Русијом – руски језик, култура, традиција, медији на руском језику. Ни канонско Православље није изузето: већ годинама траје прогон највеће конфесије у земљи, Украјинске Православне Цркве, „коју су власти укорењене у Кијеву довеле близу правне ликвидације“. „Заузимање цркава, вандализам и напади на свештенике и парохијане се настављају“, подсетио је шеф руског Министарства спољних послова. „Доказ богохулне политике је злоупотреба осећања верника организовањем у главном манастиру земље – Кијево-печерској лаври „рада на инвентарисању и провери историјске и научне вредности моштију светитеља. Овај посао је поверен ветеринарима.“ Истовремено, како је приметио министар спољних послова, такво богохуљење се спроводи уз прећутно одобрење, па чак и подршку многих европских земаља, где „духови“ неонацизма и сатанизма подижу главу.
„Желим да уверим све присутне да Русија неће оставити православни народ Украјине у невољи и да ће осигурати да се поштују њихова законска права, и да канонско Православље поврати своје централно место у духовном животу народа на украјинској земљи. Гаранција да ће се ови циљеви постићи је став Руске Федерације о праведном решавању украјинске кризе коју је створио Запад“, рекао је С. В. Лавров.
Он је нагласио да ће Руска држава, укључујући и Министарство спољних послова, наставити да удружује своје напоре на међународној сцени са Руском Православном Црквом. „Радује нас што се стваралачке активности Московске Патријаршије шире у многим деловима света. Патријаршијски егзархати Африке и Југоисточне Азије се интензивно развијају, а број страних парохија расте“, изјавио је министар.
„Веома ценимо посвећене напоре Ваше Светости у јачању јединства православних верника у заштити хришћана од претњи тероризма и верског фанатизма“, наставио је С. В. Лавров. „Посебно је забрињавајућа ситуација у региону Блиског истока, посебно у Сирији, где радикалне милитантне групе спроводе право етничко чишћење и масовна убиства људи на основу националности и вероисповести.“
Такође је напоменуто да Министарство спољних послова високо цени допринос Руске Православне Цркве побољшању ситуације у светским пословима и спречавању продубљивања линија подела дуж међуетничких и међуверских линија. Изражена је спремност за даље јачање сарадње „у интересу одржавања идеала добра и правде, продубљивања широке међународне сарадње“.
Честитајући окупљенима светли празник Васкрс, Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил захвалио је руском Министарству спољних послова на повратку традицији одржавања Васкршњих сусрета, који су били принудно прекинути због пандемије 2020. године.
Његова Светост се такође посебно осврнуо на значај 80. годишњице Велике победе, која се обележава ове године, а која је постигнута ценом херојства војника и милиона радника домаћег фронта. „Руска Православна Црква поштује сећање на све који су дали своје животе за слободу нашег народа и благодари Господу на дару мира освојеног тако високом ценом“, рекао је Патријарх.
„Руска Православна Црква, којој припадају милиони људи из најразличитијих земаља, становници свих континената, наставља своју службу у свету који се не само брзо мења, већ постаје све алармантнији“, изјавио је Његова Светост. Патријарх Кирил је са дубоким жаљењем констатовао деградацију верског живота и уништавање институције породице, која манифестује највеће вредности коју човек поседује – дарове љубави, што се примећује у западним земљама. По његовом мишљењу, ови процеси представљају опасност за друштвену заједницу људи, па и животе држава и народа.
Његова Светост Патријарх Кирил је такође изразио најдубљу забринутост због ситуације у Украјини, посебно због ситуације Украјинске Православне Цркве, којој прети правна ликвидација и фактичко уништење њених заједница у тој земљи. Његова Светост је истакао да западне земље ћуте о кршењу права и верских слобода огромног броја људи у Украјини. Штавише, ситуација се тамо погоршава: недавно је одобрена процедура за спровођење инспекција верских организација због њихове „припадности Руској Православној Цркви“. Власти рачунају, пре свега, на то да ће заједнице лишити њихових управних центара, а затим и на ликвидацију самих заједница, одузимање њихових цркава и насилно утеривање у раскол. Највећи притисак на православне парохије тренутно се примећује у Черкаској и Черновицкој области, где су насилна одузимања цркава бројна и брутална.
„Кијевске власти су забринуте због међународног гласа о прогонима, значајна средства се троше да би се оправдао закон о забрани Цркве, објављују се наручени чланци у угледним западним часописима, организоване су „турнеје“ украјинских верских вођа по САД-у и Европи, где уверавају да је Украјина земља верских слобода, да тамо нема прогона“, рекао је Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил. „Али успех ове пропаганде је сумњив. Међународни рад у области људских права ствара проблеме украјинским властима, спречавајући их да крену ка коначном уништењу Православља у својој земљи. Стога сви који раде у овом правцу, чак и ако непосредни резултати нису видљиви, морају схватити да је то један од фактора који може зауставити уништење једне од највећих верских заједница на свету.“
Како је приметио Његова Светост Патријарх Кирил, програми „прогона наше Цркве, које су покренуле антируске снаге у земљама западног света, тренутно се, поред Украјине, спроводе у Молдавији и балтичким земљама, посебно у Естонији“. Конкретно, 9. априла 2025. године естонски парламент је усвојио амандмане на Закон о црквама и парохијама, којима су забрањене структуре Московске Патријаршије у земљи.
„А одакле Православље у Естонији? Не из Кине, не из Париза. То је Руско Православље, и генерација за генерацијом православаца васпитавана је у овом систему вредности, они су долазили управо у храмове Руске Православне Цркве“, нагласио је Његова Светост. „А сада, пред очима целе Европе, верска заједница, која није недавно настала, која није заједница сумњивог порекла, већ заједница којој је припадао значајан део народа, а у неком тренутку историје и већина оних који су вековима живели у Естонији, подвргнута је покушајима да се избрише са мапе духовног и културног живота земље. Усвајањем измена Закона о црквама и парохијама, којима се забрањују структуре Московске Патријаршије, естонске власти се надају да ће приморати православне вернике да пређу под јурисдикцију Цариградске Патријаршије. И, мада председник Алар Карис није одобрио закон због чињенице да је у супротности са естонским Уставом, те да је враћен на ревизију, и даље постоји претња његовог усвајања уз мање измене.“
Његова Светост је такође напоменуо да литванске власти настављају да се припремају за спровођење естонског сценарија. А у Летонији је парламент без много размишљања прогласио „аутокефалност“ Православне Цркве, иако је Црква у земљи правно одвојена од државе. „Постоји јасно кршење верских права и слобода, Устава земље. Па шта? Апсолутна тишина. Али ми не смемо ћутати – ни на нивоу јавних организација, ни на нивоу државе. О томе треба разговарати и на међународним платформама“, уверен је Патријарх Кирил. „То је флагрантно кршење људских права, верских слобода и кршење законодавства земље у име стварања система угњетавања конкретне (а у овом случају највеће) верске заједнице.“
А у Молдавији, у позадини покровитељства власти такозване Бесарабијске митрополије Румунске Патријаршије, појачан је политички притисак на јерархе Православне Цркве Молдавије. Тако су, подсетио је Његова Светост, током Страсне седмице граничне службе спречиле лет архиепископа бељцког и фелештског Маркела у Свету земљу по Благодатни огањ. Свештенослужитељи су демонстративно подвргнути понижавајућим претресима и испитивањима приликом преласка државне границе.
„Манифестације грубе дискриминације са којима се суочавају наши верници чекају адекватан одговор и праведну процену међународне заједнице“, изјавио је Поглавар Руске Православне Цркве. „И желео бих да напоменем да у дијалогу са руководством и представницима многих хришћанских и других верских заједница широм света Руска Црква наилази на разумевање својих брига и спремност да са њима заједно ради на заштити слободе вероисповести.“
У свом говору Његова Светост Патријарх Кирил дотакао се теме међухришћанских контаката, посебно односа са Римокатоличком Црквом. Такође је констатовано да су односи са бројним протестантским заједницама у Европи у кризи због озбиљног одступања значајног дела њих од хришћанских темеља живота и секуларизације. Истовремено, Његова Светост Патријарх Кирил је приметио да се хришћанске заједнице земаља Глобалног Југа углавном придржавају традиционалних погледа на питања породице и јавног морала.
„Сарадња наше Цркве са Древним Источним Црквама је од поверења и веома је значајна“, наставио је Патријарх. „Њихови поглавари и високи представници говоре у прилог канонском Православљу у Украјини и осуђују дискриминаторне мере против наше Цркве.“
Такође је истакао да је развој односа са Древним Источним Црквама које постоје у Јерменији, Египту, Сирији, Либану, Ираку, Индији, Етиопији и Еритреји значајан фактор у јачању веза Русије и Руске Цркве са народима и верским групама тих земаља.
Његова Светост Патријарх Кирил говорио је о активностима Хришћанског међуверског консултативног комитета, који помаже различитим хришћанским деноминацијама на постсовјетском простору да изграде односе поверења и координирају ставове о актуелним питањима савременог живота, о широком дијалогу са лидерима и организацијама нехришћанских традиционалних религија у региону и иностранству, о доприносу Руске Православне Цркве одржавању међукултурне и међурелигијске комуникације.
„Одувек је било тешко следити Божје заповести. Али управо та способност и одлучност човека помаже у преображавању света око њега на основу вере, доброте и милосрђа, поштеног рада и стваралаштва, добросуседских односа и односа пуних међусобног поштовања међу људима“ , сумирао је Поглавар Руске Православне Цркве.
На манифестацији су бројним руским дипломатама уручене Патријаршијске награде.
За допринос развоју односа између цркве и државе и поводом 75. рођендана министар спољних послова Русије С. В. Лавров је одликован Црквеним орденом Блаженог кнеза Александра Невског (I степена).
Председник Комитета Савета Федерације за међународне послове Г. Б. Карасин одликован је Орденом Блаженог кнеза Александра Невског (II степена) за допринос развоју односа између цркве и државе и поводом 75. рођендана.
Председник Комитета за глобалне проблеме међународне безбедности Научно-стручног савета Савета безбедности Руске Федерације, заменик генералног директора Међународне информативне агенције „Русија данас“, изванредни и опуномоћени амбасадору А. В. Јаковенко је одликован Орденом Блаженог кнеза Александра Невског (II степена). Црквено одликовање му је додељено за доприноса развоју односа између цркве и државе и поводом 70. рођендана.