Његовој Светости Патријарху српском Порфирију додељена титула почасног доктора Московске духовне академије

Сектор за информисање ОСЦП-а, 25.04.2025. Дана 25. априла 2025. године у сали за састанке Московске духовне академије одржана је свечана церемонија уручења почасног доктората ове богословске академије Његовој Светости Патријарху српском Порфирију. У церемонији је учествовао Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил.

Догађај је отворио ректор Московске духовне академије, епископ сергијево-посадски Кирил, који је посебно истакао: „У савременом свету када су умови и срца људи изложени сталним информативним нападима, често антихришћанског садржаја, религиозна теолошка мисао и у Русији и у Србији оживљава се за добробит наших народа уједињених хиљадугодишњом историјом и чувањем сећања на своје претке. И руски и српски студенти богословских академија позвани су да до свести наших савременика преносе највише истине хришћанског морала, поштовање Црквених Тајни и важност испуњавања Христових заповести.“ Он је напоменуо да студенти из Српске Православне Цркве традиционално чине веома значајан део страних студената на главним богословским академијама Руске Православне Цркве – Московској и Санкт-петербуршкој духовној академији.

Затим је објављена одлука о додели академског звања почасног доктора теологије Његовој Светости Порфирију, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, Патријарху српском „за његов признати научни и образовни допринос развоју теолошке науке и јачању веза између Руске и Српске Православне Цркве“. Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил уручио је Предстојатељу Српске Цркве карактеристичне ознаке ове академске титуле.

„Са осећањем дубоког поштовања, захвалности и понизности прихватам ову изузетну част – академски степен почасног доктора, који ми у читавој православној екумени додељује чувена и поштована Московска духовна академија у Тројице-Сергијевој лаври“, рекао је Његова Светост Патријарх српски Порфирије. „Ову награду доживљавам као једну од најзначајнијих прекретница у мом дугогодишњем теолошком и научноистраживачком раду, као и у мојој предагошкој и образовној делатности. Прихватам ову високу част не као доказ свог достојанства, већ као израз поверења које ми је указано у служењу Логосу Божјем и у животу Православне Христове Цркве. Ову награду научне и теолошке заједнице Руске Православне Цркве доживљавам као дар благодати и видљиви знак нашег јединства у Христу – знак, који истовремено обавезује, инспирише и јача.“

У свом говору, одржаном на руском језику, Поглавар Православне Цркве је говорио о нераскидивој вези између молитве и теологије, њеном културном значају и утицају на друштвену сферу људског постојања, о теологији као чувару људског достојанства у временима идеолошких упрошћавања и сведочанству јединства и љубави у светлости Васкрсења Христовог.

„Истинска теологија не произилази из апстрактног спекулативног размишљања, већ из личног духовног искуства. Под личним не подразумевамо индивидуалистичко, већ црквено искуство, које је усклађено са свим светима. Теологија у том смислу није првенствено академско дело, већ плод сусрета и егзистенцијалног и литургијског односа са живим Богом. Молитва није припрема за теологију, она је теологија. У молитви човек стоји пред Богом не као посматрач, већ као учесник у евхаристијској Тајни Божијој... Молитва заснована на верности Цркви постаје врста отпора – одбацивање прихватања егоистичне и кратковиде логике овог света, и тихо, али чврсто противљење силама које не теже заједници, већ контроли“, рекао је Његова Светост Патријарх Порфирије.

У закључку говора Поглавар Српске Цркве је изразио искрене братске жеље Патријарху московском и целе Русије Кирилу: „Нека му Господ подари много година мудрог, пастирског и светоотачког управљања сестринском Руском Православном Црквом за добробит било ког духовног успеха вољеног руског народа, јачања нашег заједничког православног сведочења, као и јачања нашег међусобног поштовања, богоугодне сарадње и свестраног општења у љубави. Свим верним свештенослужитељима, монаштву и народу Руске Православне Цркве упућујем најтоплије поздраве и искрене молитвене жеље. А целом руском народу, народу дубоке духовности и исповедништва, желим мир, благостање и благослов Божји. Захваљујем Господу и вашој љубави на овој части, коју сада радосно делим са верним народом Српске Православне Цркве, чије вам најтоплије поздраве, искрене молитве и васкршње честитке преносим у радости Васкрслога Христа. Христос васкрсе!“

Захваливши Његовој Светости Патријарху Порфирију на истакнутом говору, Поглавар Руске Православне Цркве је нагласио колико је важно да се у духовним школама изговарају речи, које захтевају од публике да о њима духовно промишљају и интелектуално трагају.

У даљем говору Поглавар Руске Православне Цркве дотакао се изазова верске спознаје, почев од епохе Ренесансе и барока, затим у модерно доба и у најновијем периоду историје. Истакнуто је да свештеник не може да не буде филозоф, тј. особа која размишља о главним стварима у животу, која себи поставља питања. Он мора бити спреман да одговори не само онима који питају, већ и онима који желе да се расправљају, дискутују, па и присталицама различитих филозофских и идеолошких платформи. Сваки свештеник мора бити мислилац у складу са својим могућностима, уверен је Његова Светост, а пастирска проповед „мора бити усмерена на то да помогне савременом човеку да разуме проблеме са којима се суочава“.

Истичући да реч пастира мора бити актуелна, Патријарх московски и целе Русије Кирил је рекао: „То не значи да ми треба да се размећемо неким посебним модерним знањем или да имитирамо нечији језички стил. Никако. Морамо да говоримо својим језиком, да се руководимо својим појмовима, али све оно о чему се обраћамо данас публици морамо да актуализујемо на тај начин да наше речи заиста произведу промену у свести људи, да ојачају њихову веру, побожност, у највишем смислу те речи, па и да формирају филозофију савременог православног човека који живи у нашој земљи.“

У том смислу Његова Светост Патријарх је подсетио колико је важно да сви, почев од студената, наставника, професора, свештеника до архијереја и Патријарха, буду у стању да себи поставе критичка питања. „Рећи ћу вам искрено да стално покушавам то да урадим, и да се питам да ли је све тако. Да ли је исправно? А шта још треба учинити? Не знам колико су одговори на ова питања успешни и колико заиста утичу на позитиван развој црквеног живота, али сам дубоко уверен да без таквог преиспитивања веома је лако претворити се у увелу смокву. „На површини ће бити свега, али у суштини – ничега“, нагласио је.

Његова Светост Патријарх Кирил је рекао: „Веома сам срећан што сам данас овде, у овом здању, заједно са својим вољеним сабратом, који предводи братску Српску Цркву. Нека нам Господ помогне свима, и у Русији, и у Србији и у другим земљама, да будемо у стању да одговоримо на она питања, на оне изазове, на оне опасности са којима се данас суочава Црква Божија.“

Међу присутнима на свечаности били су: митрополит воскресенски Григорије, управник послова Московске Патријаршије, први викар Патријарха московског и целе Русије за град Москву; архиепископ одинцовски и красногорски Тома, шеф Административног секретаријата Московске Патријаршије; саветник Његове Светости Патријарха московског и целе Русије протојереј Николај Балашов; заменик председавајућег ОСЦП-а протојереј Игор Јакимчук; шеф Сектора за протокол ОСЦП-а игуман Теофан (Лукјанов); сарадник Секретаријата ОСЦП-а за међуправославне односе А. Ј. Хошев; особље српске Амбасаде, наставно особље Московске духовне академије и бројни студенти.

Догађају су присуствовали чланови делегације Српске Православне Цркве: архиепископ новосадски и митрополит бачки Иринеј, игуман манастира Ковиљ архимандрит Харитон (Павлица), шеф Кабинета Патријарха српског протојереј Ђорђе Стојсављевић, ректор Богословије Светог Саве у Београду протођакон Радомир Вручинић, протођакон Радоица Жагран, становник манастира Ковиљ јерођакон Јустин (Живанић), ђакон Иван Васиљевић и ипођакони Д. Накић и В. Јелић.