Сестре манастира Пјухтице: Поштовани посланици, зашто покушавате да нас натерате на канонски злочин?
Сектор за информисање ОСЦП-а, 08.04.2025. Дана 9. априла 2025. године Естонски Ријгикогу (парламент) ће у трећем читању гласати о предлогу закона о изменама и допунама Закона о црквама и парохијама, који је директно усмерен против Естонске Православне Цркве и има за циљ, између осталог, да примора парохије и манастир Пјухтице да промене јурисдикцију под претњом ликвидације.
С тим у вези, игуманија и монахиње манастира Пјухтица још једном су се обратиле отвореним писмом члановима парламента, свим хришћанима и свим грађанима Естоније. Претходна два апела објављена су у фебруару.
У отвореном писму које су потписале игуманија Филарета (Калачева) и сестара наводи се:
Ријгикогу ће сутра одлучити о нашој судбини, о судбини манастира Пјухтица, судбини његових житеља – монахиња Пјухтице. На наше дубоко жаљење, веома добро разумемо каква ће бити ова одлука: наше јединство са Мајком Црквом сматраће се кршењем закона Републике Естоније...
У међувремену, као што смо више пута наглашавали, веза са Руском Православном Црквом лежи у основи монашког живота. Ова веза се заснива на канонима, који чине суштину црквеног законодавства. То је Закон, који је једнако неприкосновен за црквени живот као што је, на пример, Устав за грађанско друштво. Од нас се тражи да самовољно пређемо у другу јурисдикцију –Цариградску Патријаршију. Предлог не узима у обзир чињеницу да је промена надлежности ствар унутрашњег црквеног живота, у који, по Уставу Естоније, држава не треба и не може да се меша. За посланике, прелазак манастира у Цариградску Патријаршију делује као једноставно и разумно решење. Ово је тачка гледишта људи који су удаљени од Цркве, који на оно што се дешава гледају из перспективе политичке сврсисходности. Али за нас, становнике Светог манастира Пјухтице, ово је канонски злочин. Немамо право да то радимо!
Ми смо монахиње, смисао нашег живота је да следимо Христа. Примиле смо монашки постриг и заклеле му се на верност. Заклеле смо се на верност Њему, Исусу Христу, а не државним вођама или политичким партијама, и сведочиле да ћемо Му остати верне и до смрти, а наша жеља није у супротности са Уставом Републике Естоније. Замерају нам верност монашком завету. С тим у вези, постављамо питање: поштовани посланици, зашто нас терате да идемо против своје савести? Зашто нас натерате да починимо канонски злочин? Зашто немате поштовања према људима који живе другачијим животом и, по свему судећи, животом који вам је потпуно несхватљив? Није ли у Књизи, коју је човечанство поштовало много векова, речено да нам је „Он (Господ) дао способност да будемо служитељи Новог Завета, не слова, него духа, јер слово убија, а дух оживљава“ (2. Кор. 3:6)?
Ако прекршимо и једну заповест Јеванђеља, нећемо више бити монахиње. Јер је речено: „А сваки који слуша ове речи моје и не извршује их, биће сличан човеку лудом који сазида кућу своју на песку; И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови и ударише на кућу ону, и паде, а пад њезин беше страшан.“ (Мт. 7:26–27).
Ми, житељи манастира на Богородичиној гори, уверавамо све грађане Естоније да монахиње Пјухтице не позивају на крвопролиће, терор, насиље и војну агресију. Тужни смо што се чини да посланици имају супротан став, а да министар унутрашњих послова верује да ћемо, ако останемо верни завету, морати да напустимо манастир. Министар не разуме да је ово за нас једнако смрти.
Никоме не желимо зло и молимо се да мир и саосећање завлада у срцима људи. Дубоко осећамо бол због неправде која влада на земљи. „Свет лежи у злу“, сведочи апостол љубави Јован Богослов. Овако је било, тако је, и тако ће бити, нажалост, ако човечанство не послуша Бога и не крене путем истине. Молимо се за то.
Захваљујемо се од срца свима који су нам дали подршку, а, пре свега, естонским јавним личностима на отвореном писму и хришћанском разумевању догађаја који се дешавају.
Захваљујемо се монахињама Грузијског женског манастира Свете великомученице Катарине у Чијатури, становницима женског манастира Свете Синклитике Александријске у Мцхети и племенитим парохијанима ових манастира, који су упутили писмо Ријгикогу у знак подршке монахињама манастира Пјухтица.
С љубављу према Христу молили смо се и молимо да Господ благослови Естонију и подари милост да изградимо државу у Истини: „И познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32).
С љубављу
Игуманија Филарета са сестрама